Vađenje ruda na asteroidima: snovi i stvarnost

Vađenje rudnog blaga na asteroidima može postati stvarnost. Nedavno je objavljena vest da je u SAD osnovana kompanija Deep Space Industries, koja će se ovim baviti. Planirano je da se rudno blago koje dobijeno na asteroidima dostavlja na Zemlju na obradu.

Naučnici su uvereni da je osvajanje asteroida vrlo perspektivna stvar. Već danas na njih lete automatski aparati i na Zemlju je dostavljeno nekoliko miligrama materije s asteroida. Međutim, zasad je teško predskazati da li će ekonomski troškovi za industrijsko vađenje ruda na asteroidima biti ekonomski opravdani ukoliko se bude radilo po šemi koju predlažu Amerikanci, smatra saradnik astronomskog instituta „Šternberg“, Vadim Surdin.

- Ako se ozbiljno govori o bilo kakvom industrijskom osvajanju, o nekoj koristi od ovih projekata, postpuno je nejasno u šta to može da se pretvori. Ne znamo koji je sastav asteroida, treba izvršiti istraživanja ispod površine. Ne znamo koliko će koštati takav projekat. Jer lansiranje bilo koje materije, čak i u nisku orbitu u blizini Zemlje košta 12-15 hiljada dolara po kilogramu. Dopremanje s asteroida na Zemlju koštaće 5-10 puta više.

Po mišljenju stručnjaka, izgleda da danas nije najrealnije vađenje i dopremanje na Zemlju, već korišćenje materije asteroida za proizvodnju u kosmičkim uslovima:

- Radi se o tome što u kosmosu ima dovoljno energije, pre svega solarne, koja se već odavno koristi za kosmičke aparate. I ako se ograničimo proizvodnjom na asteroidu ili na površini Meseca, to može imati ekonomskog smisla. Na Zemlju se može dopremati samo materija koja je nečim bogata. Na primer, izotop helijuma-3 koji se navodno očekuje na površini Meseca. On bi se mogao koristiti za termonuklearne stanice. Ali, na asteroidima još uvek nije pronađen.

Najsloženije pitanje je: kako ga eksploatisati? Asteroid se može dopremiti do mesta zgodnog za vađenje rude. Ovo se može učiniti uz pomoć kosmičke sajle koja se pričvršćuje direktno za nebesko telo ili radi na orbiti menjajući trajektoriju asteroida svojom silom privlačenja. To su takozvane gravitacione sajle. Druga varijanta je da se promeni reflektivna sposobnost asteroida tako što će se on s različitih strana obojiti u belu i tamne boje. To će promeniti karakter njegovog okretanja i orbitu. Međutim, najverovatnije je najbolja izgradnja fabrika na samom asteroidu.

Pojava ovakvih ideja se može smatrati i pokušajem da se da novi impuls razvoju cele svetske kosmonautike, smatra dopisni član Ruske akademije za kosmonautiku Andrej Jonin:

- Čitav smisao kosmonautike se sastoji u tome da se postave zadaci van granica i da se rešavaju. Niko 1950. godine nije mogao da zamisli da će čovek 11 godina kasnije krenuti u kosmos. Međutim, zadatak je bio rešen.

Naučnici kažu da su za osvajanje najprivlačniji asteroidi klase M – treće po zastupljenosti u Sunčevom sistemu. Oni se sastoje, istina ne svi, od kombinacije nikla i gvožđa. Asteroidi klase S, po ocenama naučnika, mogu sadržati slojeve gvožđa, nikla i magnezijuma, na njima mogu biti nalazišta platine, magnezijuma i zlata.

Oleg Nehaj,