Priča o Srbku iz Geopolitike za osnovnu školu

Bio jednom jedan dečak i đak Srbko koji je išao u osnovnu školu „Planeta Zemlja“ u kojoj su svi đaci išli u isto odeljenje. Srbko je brzo primetio jakog đaka Amera koji je bildovao, bavio se sportom, bio je od bogatih roditelja i svi su mu se divili. Amer je imao i svog poslušnog druga, bolje reći roba, Eura. Pošto su oni neko vreme bili najjači u odeljenju Srbko je nastojao da im se približi i sprijatelji se sa njima iako su mu Amer i Euro stalno lupali čvrge i šamare, otimali užinu i džeparac, maltretirali ga kao i sve svoje prijatelje koje su voleli da ponižavaju.

Prema neprijateljima bili su grubi a prema prijateljima još suroviji. Posle nekog vremena Rusko, Srbkov brat od tetke, koji je išao u isto odeljenje i bolovao neko vreme je počeo da trenira boks, ozdravio i ojačao, njegovi roditelji su dobili bolje i plaćenije poslove i davali mu sve veći džeparac koji je on delio sa svima pa i Srbkom, bio je dobar drug svima, i on je Srbku od kad je ojačao stalno nudio prijateljstvo. Tu je bio i Kinko sa malo kosim očima koji se takođe razvio trenirajući kung fu, i njemu su roditelji davali sve veći džeparac, sve je jači bio i on je stalno nudio prijateljstvo Srbku. Ali Srbko nikako nije hteo da se odvoji od Amera i Eura i da večito želi da baš njima i samo njima dvojici bude prijatelj iako su ga i Amer i njegov poslušnik Euro sve više maltretirali, prosto kao da je Srbko imao tu jaku naviku da se samo divi Ameru i Euru iako je to njega pred svim đacima ponižavalo i iako su Amer Euro sve više gubili snagu i ugled među ostalim đacima. Njih su voleli samo loši đaci a dobri đaci su se družili sa Ruskom i Kinkom, kao naprimer Belorusko, Ukrajinko, Indijko, Brazilko, Južnoamerko, Južnoafriko i drugi koji su svi postajali sve bolji đaci i spretniji, jači i uspešniji u sportu.

Ali Srbko je sve to zanemarivao i uporno je težio da se druži sa Amerom i Eurom koji su bili sve slabiji i stalno su ga odbijali, šikanirali i ucenjivali. I što su više Amer i Euro jadnog Srbka  odbijali i mučili to je on sve grčevitije i tvrdoglavije želeo da se sa njima sprijatelji pogrešno verujući da će bez njih da poptuno propadne. I na kraju je Srbko završio kod školskog psihologa koji je ustanovio da je Srbko veoma nadareno i pametno dete za mnoge stvari ali da nažalost ima psihičku bolest koja se zove mazohizam i zbog koje on propada i ne može da uspe ni u učenju, ni u razvoju na bilo kom polju. Mazohizam je teška bolest izopačenosti, perverzije, uživanje u trpljenju mučenja i bola.

Dobrom školskom psihologu je bilo jako žao što Srbko toliko pati pre svega zbog samih svojih pogrešnih stavova i usmerenja, i psiholog je želeo je iz sveg srca da mu pomogne i počeo je da ga leči. Rusko i Kinko i ostali njihovi drugovi su Srbku u tome čista srca pomagali da uspe. Nadajmo se da će se Srbko izlečiti i ponovo biti normalno, zdravo, jako i uspešno dete i đak kao nekada i koji će se kloniti lošeg društva i družiti sa dobrim i i sada najjačim đacima Ruskom, Kinkom i njihovim prijateljima. Srbko, sine, drži se, ljube te tata i mama, potrudi se i uspećeš, Bog će ti pomoći ako mu se iskreno i uporno moliš da ti pokaže ispravan put i ako hrabro kreneš njime.

Vladimir Janković,