„Lovac” na nesavesne studente sve traženiji

Izumitelji detektora koji na ispitima otkriva korišćenje „bubica” i mobilnih telefona dobijaju zahteve sa svih univerziteta, ali je za masovniju proizvodnju potrebna novčana podrška.

Novi Sad – Posle napisa o svojevrsnom detektoru koji su izumeli mr Miloš Slankamenac i njegove kolege stručnjaci Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, „hvataču” nesavesnih studenata koji pri pisanom polaganju ispita koriste mobilne telefone i razne „bubice”, sa svih univerziteta u Srbiji počeli su da stižu zahtevi za njegovo korišćenje.
U razgovoru za „Politiku” mr Slankamenac kaže da u ovom trenutku masovnija proizvodnja detektora čiji je stručni naziv MD-100 nije ni moguća, pre svega iz finansijskih razloga. Dosadašnjih dvadesetak komada urađeno je zahvaljujući entuzijazmu izumitelja i bez formalne nadoknade, ali uz razumevanje rukovodstva i kolega sa Fakulteta tehničkih nauka. Podrška, doduše za sada samo verbalna, stigla je i od Senata Novosadskog univerziteta.

– Verujemo da će se za ovaj naš izum zainteresovati Ministarstvo prosvete, a možda i vladin resor za nauku. Jer, materijal koji nam je potreban isuviše je skup da bismo sve to i dalje radili na svoju ruku. Stručna priznanja dobijamo sa svih naših univerziteta, što, naravno, imponuje, ali to nije dovoljno – kaže mr Miloš Slankamenac.

Kako su nam potvrdili na Novosadskom univerzitetu i studenti i profesori, otkad je nedavno u upotrebi ovaj izum, cena raznih „bubica” i sprava pomoću kojih se dolazilo do neregularnih ocena drastično je opala na tržištu, a i cena njihovog iznajmljivanja višestruko je niža (trenutno oko 20 evra). Tamo gde se primenjuje kontrola detektorom drastično je opala i upotreba mobilnih telefona. Efekat je i manje prijavljenih ispita i manje-više (zavisno od predmeta, odnosno katedre) niža ili realnija prosečna ocena na tim ispitima.

– Namena detektora je otkrivanje nedozvoljenih bežičnih komunikacija (na ispitima, pisanim ili kontrolnim zadacima, prijemnim ispitima...). Međutim, njime je moguće i otkrivanje nedozvoljenih bežičnih komunikacija u zatvorima, bankama, na aerodromima. Razvoj i testiranje uređaja urađeni su na Katedri za elektroniku Fakulteta tehničkih nauka, a detektuje aktivnosti mobilnog telefona i bežičnih komunikacija na udaljenosti do 60 metara, odnosno frekventni opseg od 10 do 3.500 megaherca – pojašnjava naš sagovornik.

Uređaj je mali, tako da može da stane u šaku i da bude neprimetan i za bližu okolinu. Napaja se baterijom od devet volti. Upravo njegova mala veličina kod studenata izaziva i preventivno dejstvo, jer se nikad ne zna kod koga se od prisutnih osoba nalazi detektor.

Njegovi izumitelji kažu da je prednost MD-100 u odnosu na već postojeće slične uređaje višestruko niža cena (oko 200 evra). A korišćenje tih drugih uređaja nije ni legalno, jer je zabranjeno ometanje javnih frekvencija, što sa ovim detektorom nije slučaj, pošto on samo otkriva, ali ne prekida vezu. Zatim, ne deluje štetno zračenjem na ljudski organizam jer je relativno male snage itd.

Valja reći da je ovaj izum, možda neočekivano, kod većine studenata Novosadskog univerziteta izazvao izuzetno pozitivne reakcije.