Stepen patriotizma u Rusiji porastao

Prema podacima Fonda Javno mnjenje, 64 odsto građana RF smatraju sebe patriotima.
Kako izgleda danas pravi patriota? To je onaj, ko ustupa mesto u društvenom saobraćaju penzionerima? Ili možda onaj, ko je lojalan građanin, koji ne krši zakone? u Fondu
Javno mnjenje odlučili su da izmere stepen patriotizma u društvu, kao i prebroje prave patriote, a ujedno i objasne smisao tog termina. Prema podacima anketiranja, pravi patriota ima pravo da kritikuje vlasti, da ne zna himnu i više voli stranu književnost nego domaću, ali pri tome mora da zna istoriju sopstvene zemlje, voli njenu prirodu, učestvuje u izborima i služi vojsku. Danas skoro 2 trećine građana - 64 odsto na pitanje da li smatrate sebe patriotom, odgovara pozitivno. Radi upoređenja, predkrizne 2007. godine patriotima je sebe smatralo 57 odsto građana Rusije.

Kada se setimo istorije, počev od 19. veka, patriotizam je u Rusiji imao veliki značaj, koji je porastao početkom 20. veka – zbog rusko-japanskog rata ili stupanja Rusije u Prvi svetski rat. Zatim u sovjetsko doba, bez obzira na najsloženia previranja ideologije i društvene svesti, patriotizam je sačuvao visoki status. Prema mišljenju eksperata, to se najviše ispoljilo u vreme Velikog Otadžbinskog rata, u vreme leta prvog čoveka u kosmos i drugih značajnih za zemlju događaja. U današnjoj Rusiji se patriotizmu dodeljuje velika pažnja. Prilikom savetovanja predstavnika vlasti i javnosti po pitanjima moralnog i patriotskog vaspitanja mladih predsednik Vladimir Putin je izjavio: Moramo da gradimo svoju budućnost na čvrstom temelju. Takav temelj je patriotizam. Međutim, u društvu često dolazi do promene pojmova patriotizma i nacionalizma. Gde je granica, kako ona može da se odredi, - razmišlja generalni direktor Fonda efikasne politike Kiril Tanajev.

- Čini mi se da reč nacionalizam u našoj svesti zbog nečeg ima negativne konotacije. Nije jasno, zbog čega? Umereni nacionalizam, koji nije prešao u šovinizam, - to je nacionalizam, koji određuje odnos prema svojoj zemlji i svom narodu. I to, on je svojstven mnogim zemljama. On je svojstven narodu, političarima, što više, razvoj kapitalizma u svetu se odvijao u znatnoj meri na talasu nacionalizma.

Govoreći o patriotizmu, mnogi skeptičari se sećaju iskustva SAD i tvrde da su Amerikanci primer pravih patriota. Njihova ljubav prema otadžbini je u svemu: u ukrašavanju kuća nacionalnom zastavom, u znanju himne, zastavicama na kolima, što ispoljava patriotska osećanja, međutim, ni Rusima ona nisu strana. Naši problemi su u tome, što često potcenjujemo sebe, - smatra predsednik Instituta nacionalne strategije Mihail Remizov.

- Mislim, u našoj kulturi ima mnogo negativnih stereotipa o nama, čak prezrivih stereotipa, koji često ponavljamo, a koje nas same ubeđuju i rezultiraju time da smatramo da nismo skloni patriotizmu – to je jedan uzrok. Drugi je uzrok povezan s time, što mnogi satraju da je patriotizam odustajanje od kritike stvarnosti, odustajanje od viđenja problema, nedostataka u realnosti. Smatraju obrazloženjem protiv patriotizma neke nedostatke državnog uređenja, što je inače mešanje nekih pojmova.

Usled istorijskih, geopolitičkih, na kraju krajeva, klimatskih aspekata građani Rusije se Evropljanima i Amerikancima čine tmurnim ljudima, koji ne znaju za osmeh, a zato su zagonetni, neshvatljivi Rusi, kojima su, prema mišlenju Zapada, strana patriotska osećanja. Međutim, iskustvo proteklih godina i poslednja sociološka istraživanja demonstriraju da je Otadžbina za Ruse bila i ostaje najvažniji aspekat života bez obzira na sve prekretnice istorije čovečanstva.