Da li se naše države brinu o porodicama sa mnogo dece?

Sovjetska grupa Verasi imala je odličnu pesmu u kojoj se između ostalog postavlja ovakvo pitanje: šta će biti na zemlji za sto narednih godina, ako deca sasvim izađu iz mode?

Nekada su ansablu čak dali zahvalnicu za ovu kompoziciju pod nazivom Živim kod bake, zato što je ona tobože pozitivno uticala na demografsku situaciju u SSSR. Između ostalog, pevačica ju je snimala u poodmakloj trudnoći. Ali tih godina pesma još nije zvučala tako preteće. Na vrhuncu slave grupa je bila 70-ih i 80-ih. U to vreme stanovništvo SSSR se uvećavalo, u proseku, za 17 miliona ljudi. Šta je započelo raspadom SSSR, kao i Jugoslavije, dobro je poznato. Prema statistici, prirodni priraštaj stanovništva ruski eksperti su fiksirali prvi put od trenutka raspada SSSR tek krajem 2012. godine. Srbija, kao što znamo, do danas ne može da izađe iz demografske jame – i nosi neutešno zvanje jedne od najstarijih zemalja u Evropi.

Temu današnjeg okruglog stola nam je sugerisao jedan članak u srbskom izdanju Večernje novosti pod nazivom Peto dete – rizik po državu. Kao što se zna, u Srbiji se dodatna materijalna pomoć za peto dete i kasnije potomstvo ne isplaćuje. Prema rečima činovnika, zakonodavci su se oslanjali na preporuke specijalizovanih međunarodnih institucija, na primer stav SZO, koji se sastoji u tome da su četiri porođaja bezbedna po majku, i za dete, a svaki sledeći porođaj predstavlja rizik. O situaciji u Srbiji nam govori Nevenka Žegarac, profesor Beogradskog univerziteta, stručnjak za socijalnu politiku. A o tome kako stoje stvari u Rusiji govori Kopredsednik asocijacije Rusija, porodica, deca Marina Ponjahina.

Prvo pitanje profesorki Žegarac. Kako ocenjujete činjenicu da u Srbiji ne daju materijalnu pomoć za 5. dete?
 

Preuzmite audio fajl

Gospođo Ponjahina, kako se odnosite prema takvim socijalnimm erama naših evropskih prijatelja i preporukama SZO povodom rizika od petog i kasnijih porođaja?

Ubeđena sam da je porodica sa mnogo dece najadekvatniji, najnormalniji model porodičnog života. U uslovima globalne depopulacije, sveopšteg pada nataliteta, porodica sa mnogo dece, posebno porodica sa petoro i više dece, treba da se prizna posebnom vrednošću za svako društvo. Tim povodom bilo kakav stav protiv mnogo dece izaziva, naravno, negativnu reakciju. Povodom rizika treba pomenuti i da postoje ozbiljna naučna istraživanja koja pokazuju da rođenje deteta povoljno utiče na ženu, a rast broja dece sa svoje strane uvećava prosečni životni vek majke. Između ostalog duže žive ljudi koji su u braku. U celini, po meni sve zavisi od fizičkog zdravlja žene. Kao što je nemoguće izmeriti prosečnu tepmeraturu u bolnici, tako je nemoguće razmišljati na ovu temu bez uvažavanja individualnog fizičkog stanja žene i broja dece koju je rodila. Tvrđenja o riziku od velikog broja porođaja su čudna. Moguće da su ona prosto usmerena na smanjenje nataliteta, što žele da postignu, uprkos interesima čovečanstva, neke međunarodne organizacije. Htela bih da istaknem da se stav SZO tiče sasvim jasno samo medicinskih faktora rađanja, i nema osnove da se ovi faktori koriste u socijalnoj i pravnoj oblasti. To što u Srbiji upravo za peto dete ne daju dodatak, znači da su činovnici svugde jednaki.

Čak ako su jednaki, hajde da ipak govorimo o našim ruskim. Kako se država brine o porodicama sa mnogo dece? Kakvi postoje pozitivni i negativni momenti?

Za porodice sa mnogo dece postoji čitav socijalni paket. Ali državni program pomoći porodicama sa mnogo dece nije dovoljan, pošto ispunjavanje mnogih odluka i njihovo finansiranje zavisi od regiona. Pozitivni momenti postoje. Na primer, u Uljanovskoj oblasti za rođenje svakog deteta se daje svoj, regionalni, porodični kapital, pri čemu rođenjem svakog novog deteta, sve do petog, on se uvećava. Ima regiona gde porodica dobija povoljan kredit za stan, koji se delimično vraća rođenjem kasnije dece. Mnogi regioni su počeli da daju zemlju porodicama sa mnogo dece. Radi se o tome što je ekonomski i demografski osnovano kada bračni par rađa troje dece. I čak rođenje ovog broja dece neophodno je stimulisati. Ne mogu se postavljati u unapred oštećen položaj deca iz velikih porodica. Htela bih da kažem da rad majke sa petoro dece mora ili može da se izjednači sa vaspitačem dečijeg doma porodičnog tipa. Inače raste socijalna nepravda: kada se rad majke koja je uzela decu pod starateljstvo (ili je napravila dečiji dom porodičnog tipa), a žena koja je sama rodila petoro dece može da računa na platu muža. Osim toga, država treba da podstiče porodični biznis koji bi omogućio mnogim majkama sa mnogo dece da se osećaju ekonomski nezavisnije. Naravno, želeli bismo da vidimo sve te mere u razmerama čitave Rusije.

Gospođo Žegarac, imate reč.

Preuzmite audio fajl

Hajde da govorimo o takvoj pojavi kao što je majčinski kapital. Da podsetimo da u Rusiji na njega ima pravo porodica sa dvoje dece, ali ova suma, koja se svake godine indeksira (inflacija ne drema) može da se iskoristi tek kada drugo dete napuni tri godine. I u određene svrhe – za poboljšanje stambenih uslova, plaćanje obrazovanja detetu, može da se doda penzijskom osiguranju majke. U gotovom majčinski kapital ne može da se dobije. Gospođo Žegarac, šta vi mislite o takvim socijalnim i populacionim merama?
 

Preuzmite audio fajl

Gospođo Ponjahina, recite kako funkcioniše majčinski kapital u Rusiji u praksi? Jasno je da je u teoriji to vrlo dobra mera. A u praksi?

- Naravno, ovaj novac nije dovoljan za ozbiljno poboljšanje životnih uslova, posebo u velikim gradovima. I nije uvek lako iskoristiti ga namenski. Na primer, ne može da se plati visokoškolsko obrazovanje za starijeg sina, pošto posle 18 godina on sam treba da sklopi sporazum sa univerzitetom kako bi dobio odlaganje odloženja vojnog roka. Ili, na primer, pojedini činovnici ne smatraju da je otkup udela u stanu poboljšanje životnih uslova za svu decu, i na toj osnovi zabranjuju da se dogovor plaća, čak bez obzira na odluku suda u korist porodice. Ipak to je pomoć koja bar delimično doprinosi rešavanju problema porodice. Pri tome sam ja lično za monetarizaciju olakšica, zato što porodica sama treba da reši šta je za nju prvostepeno.

I poslednje pitanje. Gospođo Žegarac, oslikajte demografsku situaciju u Srbiji. Šta treba učiniti da se stimuliše natalitet?

Preuzmite audio fajl

Gospođo Ponjahina, može li se reći da je demografska kriza u Rusiji prevladana?

- One porodice sa mnogo dece koje znam su izrasle duhovno, one svesno idu na rađanje dece, što nikako nije vezano za socijalnu podršku i stimulišuće doprinose. Materinstvo i očinstvo nije usluga koju kupuješ ili prodaješ za novac. to je stanje rasta, to je pokazatelj spremnosti čoveka, to je služenje. Ne, ne može se reći da je demografska kriza u Rusiji prevladana. O tome govore demografske prognoze koje pokazuju da na nivo proste obnove stanovništva (to je bar 2,1 dete po ženi reproduktivnog doba) mi nećemo izbiti još dugo. Kako bi prevladavanje demografske krize bilo moguće, potrebna je radikalna promena porodične politike države u stranu svestrane podrške porodici. Ukratko, treba stvarati takve uslove u društvu i državi da svaka porodica teži da ima mnogo dece. Zato što po proračunima naučnika da bi se rešio demografski problem kod nas bar 60% porodica treba da ima troje i više dece. I upravo o tome je govorio predsednik Rusije u svom ekspozeu.

Timur Blohin,