Dveri. Novi ljudi na političkoj sceni Srbije.

Kod nas u gostima su predstavnici stranke koja je blistavo debitovala na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji, članovi izvršnog odbora pokreta Dveri Srđan Nogo i Zoran Radojičić. O zamrzavanju pregovora Beograda i Prištine, plusevima i minusima saradnje sa arapskim zemljama i perspektivama formiranja patriotskog fronta sa gostima je razgovarao Timur Blohin.

Ko su vaši politički saveznici, ko su vaši politički protivnici na savremenoj srbskoj političkoj sceni?

- Naš pokret je jedna novina, jedna smena generacija na političkoj sceni Srbije, i naravno mi smo svesni da u ovom trenutku, koji je zaista težak za srbski narod, potrebno je izvršiti određeno objedinjavanje svih rodoljubivih i patriotskih snaga u Srbiji, tako da već više od godinu dana mi intenzivno radimo na pokušaju da svako onaj ko misli dobro srbskome narodu stane u jedan zajednički politički front. Da vidimo šta je taj zajednički imenitelj koji nas povezuje, i da ostavimo sve razlike na stranu, i da se okupimo oko onih sličnosti, da prosto napravimo jednu respektabilnu političku snagu u Srbiji. I tako ćemo nastojati da i u skoroj budućnosti intenziviramo rad na tom pitanju i da se za sledeće parlamentarne izbore u Srbiji, koji se očekuju ili već sad na proleće ili kasnije na jesen, pojavi jedna srbska lista ili srbska patriotska lista koju bi svakako trebalo da čine DSS, Dveri, Srbska radikalna stranka i neke organizacije, ukoliko bude naravno volje kod ostalih ljudi za to. Mi već više od godinu dana i javno i u direktnim razgovorima pozivamo političke partije koje sam upravo napomenuo da sednemo i da se dogovorimo zarad opstanka i interesa srbskoga naroda i da napravimo jedinstvenu izbornu listu. 

Na parlamentarnim izborima Dveri su osvojile otprilike 4% glasova... 

4,65%.

Jeste. Kako vi mislite, u čemu je razlog takvog uspeha?

- Kada smo mi objavili da ćemo ući na političku arenu kod ostalih političkih stranaka izazvali smo podsmeh. Smatrali su da nema prostora za tako nešto, poznavali su situaciju, znali su koliko je skupo baviti se politikom. I u situaciji kada vi nemate medije i kada nemate novac, mislili su da je nemoguće ostvariti bilo kakav rezultat koji je iznad statističke greške. Znači, 0,2, 0,3%. Toliko su nama davali.

Međutim, jednim upornim radom, jednim prisustvom direktno među ljudima mi smo uspeli da pokrenemo jednu novu energiju kod ljudi koji su bili razočarani u dosadašnje političke stranke. To su mahom ljudi iz urbanih gradskih sredina i mahom mlađi i obrazovaniji ljudi. Sve zato što je naša kampanja i bila fokusirana preko interneta koji nam je bio besplatan i dostupan, a onda i u tim većim gradskim centrima kroz neke ... akcije, tako da se izrazim. Taj trud, ta upornost i ta naša priča uspela je da dopre do dovoljnog broja ljudi i to se odrazilo zaista lepim rezultatom na izborima. Mi smo imali preko 200.000 glasova, odnosno, preko 5%, međutim, desila se izborna krađa, na koju smo mi prvi ukazali, koju smo uspeli da raskrinkamo. Tako da zbog te izborne krađe Dveri su ostale van parlamenta sa nekih zvaničnih 4,65%. Mi smo podneli i krivičnu prijavu protiv odgovornih lica koja smatramo da su izvršila izbornu krađu. Direktno smo napisali u krivičnoj prijavi deset imena, imenom i prezimenom ko su glavni organizatori i njihovi pomagači i koje dokazne radnje treba da se izvedu. Nažalost, ta krivična prijava i dalje stoji u fioci nadležnog tužilaštva u Beogradu. I niko ne sme da postupa po njoj.

Jedna od vaših najpoznatijih inicijativa jeste ukidanje autonomije Vojvodine.

- Dveri se razlikuju u odnosu na ostale političke stranke zato što mi smemo da otvorimo neka pitanja koja su trenutno zabranjena na političkoj sceni Srbije. Jedno od tih pitanja jeste autonomija Vojvodine. Jer, gledajući šta se zadnjih 20 godina dešava srbskom narodu, mi smo svesni da proces dezintegracije nije završen sa Kosovom i Metohijom. I da mi moramo da konačno reagujemo preventivno. Neka vrsta preventivne reakcije kao što se postavio ruski predsednik u odnosima sa Zapadom. Iznenadio ih tako što prvi povlači poteze. Mi želimo da u našem bavljenju politikom budemo korak ispred. Tako da smo očekivali da je Vojvodina sledeći problem koji će se desiti već vrlo brzo srbskome narodu. Odavno su odmakli nepovoljni procesi tamo. I prosto smatrali smo da u tom mraku treba upaliti svetlo. I zato smo izašli sa tom političkom idejom da je autonomija Vojvodine, prvo, ekonomski štetna i skupa, drugo, koristi samo određenoj političkoj oligarhiji i njihovom ličnom bogaćenju, treće, biće oružje za dalju integraciju srbskoga naroda. I ta kampanja „Autonomaš košta, ukinimo autonomiju Vojvodine“ je izazvala jedan veliki odjek i došli smo sada u fazu da se ignoriše, ko je pokrenuo to pitanje i da se javljaju neki drugi koji to zagovaraju, što znači da smo pogodili u centar i da smo otkrili da neki moćni međunarodni centri u saradnji sa nekim srbskim političarima pripremaju dalju dezintegraciju kroz Vojvodinu.

Vi ste evroskeptičan pokret?

- Da, mi smo evroskeptičan pokret. Odnosno, mi smo prvi u Srbiji još 2008. pokrenuli javnu raspravu o Evropskoj uniji. Rekli smo, u redu, hajde da vidimo, ako toliko pričate o EU, da li se ikada selo i otvoreno i ozbiljno razgovaralo argumentima šta je EU? Šta donosi dobro, šta donosi loše? Kako ući u EU, a kako izaći iz EU? Jer, kada idete na primer na letovanje, vi ćete sesti i pogledati sve parametre vašeg letovanja. Kakvi su uslovi, gde idete, kakva je to zemlja, koliko to košta, kako se dolazi, kako se odlazi, koje su bezbedonosne prilike? Ovde po pitanju EU imate nenormalnu ljubav i nikakvu kritičku raspravu. Tako da je 2008. bila pokrenuta serija otvorenih okruglih stolova gde su razni intelektualci razmenjivali svoja mišljenja, argumente i jedan časopis je izašao posvećen Evropskoj uniji. Od tada, naravno, situacija se promenila i srbski narod je sa velike i bezrezervne podrške Evropskoj uniji danas spao na maksimalno 40% podrške EU. Kada smo objavili ulazak u politiku jasno smo rekli da smo evroskeptičan pokret, da smatramo da pre svega Srbija treba da se okrene sama sebi i da prestane da sluša ucene i diktate koji dolaze iz Brisela, a da glavni spoljnopolitički saveznik i saradnik Srbije mora biti Rusija.

Šta mislite o pregovorima Tači-Dačić pod okvirima EU?

- Apsolutno štetno. Sećate se, kada je donošena rezolucija u GS UN, kada je Srbija odustala od svoje rezolucije i izneverila Rusiju tom prilikom, od tada, nažalost, pregovori su izmešteni iz okvira SB kao jedine institucije po međunarodnom pravu koja može da raspravlja o takvom pitanju, i prebačeni u Brisel. Tamo su u stvari pregovori između Srbije na jednoj strani i EU i kosovskih Albanaca na drugoj strani. Znači, EU nije neki nezavisni, objektivni arbitar u tom pitanju, već je zaraćena strana. Jer od samog početka raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije imate preteču EU uključenu u sukobe protiv Srba. To se desilo takođe 1999. na Kosovu. Kao što i danas na Kosovu vrhovnu i civilnu vlast sprovodi Euleks, koji stvara nezavisnu državu kosovskih Albanaca.

Kako vi vidite rešenje kosovske krize?

- U ovom trenutku mi se zalažemo pre svega za moratorijum na dalje pregovore. Smatramo da ne treba primenjivati sve ono što je dogovoreno. Što je Borko Stefanović prvo dogovorio, a kasnije Ivica Dačić, sadašnji premijer Srbije nastavio da dogovara. Prosto, ti razgovori su protivni i međunarodnom pravu, protivni su i samom Ustavu Srbije i mi moramo prekinuti to da primenjujemo. Jer nas ništa ne obavezuje na to.

A da li bi usledila neka vrsta kazne međunarodne zajednice?

- Glavna naša inicijativa mora biti da se pregovori vrate u Savet bezbednosti, jer tamo Srbija ima saveznike: Kinu i pre svega Rusiju, kao svog glavnog saveznika po mnogim pitanjima, pa i po pitanju Kosova i Metohije. Samo tu mi možemo razgovarati. Dalje, vreme radi za Srbiju. Znači, mi moramo da znamo da oni koji požuruju rešenje tog problema, koji je vekovni problem, i koji sigurno ne može biti rešen u ovom trenutku, kako god, čak i ako Zapad uradi to što misli da treba da uradi, to neće biti kraj kosovskog problema. Vreme radi za Srbiju! Da li će biti odmazda od strane Zapada? Mi smo uvereni da hoće. Ali šta oni s nama mogu da urade, što nije nama urađeno? Mi smo razgovarali sa nosiocima vlasti u Srbiji i kada ih pitamo, zašto povlače određene poteze koje povlače, nama je rečeno, i potpredsednik srpske vlade u Skupštini javno je to rekao, da smo izloženi ucenema. Da će Srbija bankrotirati, da će nam obustaviti plaćanje preko bankarskog sistema koji Zapad kontroliše, da prosto mi moramo tako nešto da učinimo. Ali, ako želite da vodite bilo kakvu politiku, ne možete živeti stalno u strahu. Jer ucenama neće biti nikad kraja. I Srbija mora jednom da se suoči s realnošću, da podvuče crtu i kaže, dosta, dalje ne može. Jer KiM je daleko veći interes i veći značaj ima za srbski narod nego bilo šta što EU nudi. A, nažalost, ona nam ne nudi ništa konkretno, već nudi nam samo neka pusta obećanja koja se neće nikad ostvariti.

Da li je platforma predsednika Nikolića na neki način izlaz iz situacije?

- Platforma predsednika Nikolića je bitno različita od onoga što je usvojeno u Skupštini Srbije. Sam predsednik Nikolić je rekao, što je jako porazno bilo, da je on dvadeset godina radio na pitanju KiM, da je napisao platformu, ali onda odustao od te platforme, zato što bi bila spisak lepih želja. Posle samo dve nedelje! Što je jako problematično i diskutabilno, ako se ozbiljno bavite politikom da izjavite tako nešto. Platforma u prvobitnom pogledu mogla je da predstavlja neki početak otklona od politike Borisa Tadića. Međutim ono što je usvojeno u Narodnoj skupštini je nažalost samo kontinuitet politike koja je u Srbiji prisutna već dugi niz godina i nema nikakvu novinu. I nije u skadu sa interesima niti Srba na Kosovu i Metohiji, niti Srbije i srbskoga naroda.

Znači, stvaranje ove zajednice...

- U Ustavu Srbije postoji mogućnost da se oštine na teritoriji Srbije povezuju u određene zajednice radi lakših ostvarivanja određenih interesa. I to nije ništa sporno. Ali sporno je u ovom slučaju to da zajednica srbskih opština ništa novo ne bi donela. I ta zajednica bi ustvari bila autonomija u okviru republike ili države Kosovo, da se tako izrazim. To je ono što je vrlo problematično. I albanska strana ima jednu takođe veštu zamku kada EU i albanske vlasti u Prištini zahtevaju da se ukinu srpske institucije. Oni kažu, u redu, možete kroz vašu autonomnu zajednicu srbskih opština ostaviti prosvetu, zdravstvo i kulturu. Jer zašto bi Priština finansirala te socijalne izdatke za Srbiju? Njima odgovara da Beograd to plaća. Imaju i uštedu. Ali sve one prerogative opštinskih vlasti, znači, sve ostale delatnosti, od komunalnih do funkcija opštinskih vlasti, takođe i sudstvo, pa i određene bezbedonosne snage koje su prisutne svakako u tim opštinama, zahtevaju da se ukinu. Znači, sve ono što čini suverenost države Srbije mora biti ukinuto, a ono što predstavlja neku vrstu socijale i olakšava život institucijama u Prištini, to može Srbija da finansira. Tako da Srbija do sada, nažalost, sve daje, a ništa ne dobija. I smatramo da je hitno potrebno prekinuti sa takovom praksom.

Još jedan momenat ne treba izgubiti iz vida, a to je izuzetno pojačana saradnja zadnjih meseci sa zemljama koje su u proteklim godinama, kao što je moj prijatelj rekao, otvoreno bile svrstane protiv Srbije, i konkretno mislim na Ujedinjene Arapske Emirate, recimo, i Katar. Imali smo slučaj da je nedavno u par navrata boravila visoka delegacija UAE, i uoči njihovog dolaska su veoma brzo usvojeni predlozi mera vlade Republike Srbije koji bi omogućili tu saradnju. Pominje se saradnja u nekoliko oblasti: oblast poljoprivrede, oblast prehrambene industrije, zatim vojna industrija, IT tehnologije, računarske tehnologije i oblast energetike. Dakle, sve one oblasti za koje je zainteresovana i Rusija, koja bi trebalo da bude naš strateški partner po tim pitanjima, što bi narod želeo i što bi bilo pre svega razumno i korisno za obe države. Kada je prošla uspešno ta poseta UAE, onda se oglasio zvanični Katar, rekavši da je on prijatno iznenađen dobrim prijemom njihovih komšija i da bi oni isto tako želeli da dođu i da investiraju u Srbiji, pa su onda pomenuli oblast energetike, konkretno u blizini Sjenice nalazi se jedno mesto Štavalj gde se nalazi mala termoelektrana i rudnik uglja. Zatim su zainteresovani za jedan potez zemlje između naših gradova Čačka i Kraljeva, i treća oblast je aerodrom Lađevci. To je za nas u ovom trenutku veoma zabrinjavajuće. Znamo da su obe te zemlje izuzetno snažni saveznici Sjedinjenih Američkih Država. Katar pogotovo već nekoliko godina unazad u tome prednjači. A imali smo nedavno situaciju da je naš predsednik Nikolić prilikom posete Azerbejdžanu pre nekoliko dana potpisao sporazum o strateškoj saradnji Srbije i Azerbejdžana. Ako imamo u vidu da mi takav strateški sporazum nemamo ni sa Rusijom i ako se ima u vidu da je Azerbejdžan u zadnjih godinu i nešto dana naglo promenio svoj geopolitički vektor od Moskve ka Vašingtonu, onda ćete razumeti našu zabrinutost.

Razume se, tu je i Turska, koja je tradicionalno zainteresovana za teritoriju Srbije, za Balkan. Kada pominjemo Tursku tu treba reći i sledeće. Turska desetak godina unazad intenzivno promoviše svoju platformu neoosmanizma. I oni kroz tu platformu promovišu svoje interese na Bliskom istoku, na Zakavkazju, gde ima turkofonih naroda, i, naravno, na Balkanu. Jedino gde oni realno u ovom trenutku mogu da otvore svoje interese po pitanju neoosmanizma makar u jednom delu je Balkan. I naša zvanična politika kao da izlazi namerno u susret njihovim željama. Turska je bila uključena u mnogim sferama. U raspadu bivše SFRJ su direktno bile uključene turske službe, sektori njihovog sistema bezbednosti, koji su pomagali neprijateljima Srbije, a i sada vidimo da se odatle finansiraju pojedini centri radikalnog islama, pokreću programi i projekti koji vode ka daljoj destabilizaciji Srbije.

Timur Blohin,