Šestorka - Iran: nuklearno cenkanje će se nastaviti

Pregovori «šestorice» i Irana u Kazahstanu pružili su nadu na popuštanje zategnutosti oko iranskog nuklearnog programa.

«Šestorica» su predstavila Teheranu obnovljeni paket predloga. Iranske diplomate su sa svoje strane izjavile da su predali partnerima sopstvene predloge. Oni nisu izneli suštinu predloga, ali je prvo reagovanje na inicijative «šestorice» bilo pozitivno. Međunarodni posrednici su obećali Teheranu da će ublažiti sankcije, koje već deluju, i ne uvoditi dopunske sankcije preko SB UN. Za uzvrat su oni zatražili od Irana da smanji obogaćivanje uranijuma na 20 odsto i obustavi radove na podzemskom nuklearnom kompleksu u Fordu.

Šef delegacije Irana Said Džalili, poznat svojoj krutošću na pregovorima, stavio je na znanje da je Teheran spreman za kompromis s međunarodnom zajednicom. I to, u glavnom pitanju – obogaćivanju uranijuma. «Smatramo da je obogaćivanje naše pravo. Na 20 odsto, na 5 odsto – druga je stvar», rekao je on.

Što se tiče sudbine kompleksa Fordo Teheran je zauzeo dvostruki položaj. Said Džalili je istakao da se fabrika potpuno nalazi pod kontrolom MAGATE. Kad je tako, nema formalnih razloga za njeno zatvaranje. Pored toga je činovnik aludirao da je Iran spreman da razmatra obustavu radova na obogaćivanju za isporuke neophodnog goriva za nuklearne reaktore iz inostranstva.

Prethodni pregovori «šestorice» s Iranom na najvišem nivou su bili održani leti protekle godine u Moskvi. Proces je obnovljen, a to izaziva osećaj zadovoljstva, izjavio je šef delegacije Rusije, zamenik šefa MID Sergej Rjabkov. Danas su obe strane zainteresovane za održavanje dijaloga, što je, svakako, važno i pozitivno, izjaяvio je «Glasu Rusije» član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Vladimir Averčev. Međutim, prema mišlenju eksperta, teško je računati na veće ustupke iranske strane:

- Nema osnova da se smatra da će Iran praviti ozbiljne, principijelne ustupke o zatvaranju fabrike za obogaćivanje uranijuma. Zapadni analitičari ističu: sankcije, na koje su računale SAD, nisu bile efikasne. U junu će u Iranu biti održani predsednički izbori. Uoči izbora objavljivati o nekim ozbiljnim ustupcima, složiti se sa nečim je veliki politički rizik. Teško da će današnje rukovodstvo Irana tako nešto učiniti.

Danas reč može da bude o preciziranju stavova Irana i Zapada, izjavio je «Glasu Rusije» direktor Centra političkih istraživanja Vladimir Evsejev. Između ostalog, preciziranje toga, na šta može da pristane Iran, ako mu predlože ono, šta on želi:

- Nažalost, Rusija ne može da direktno utiče na pregovore, mada se realizuje upravo ruski prilaz postepenosti i recipročnosti, postepene diplomatije. Rusija bi morala da više ubeđuje Zapad da je neophodno staviti veoma konkretne zadatke. S druge strane, pozitivno je i to, što na Zapadu polako nestaje euforija od uvođanja sankcija. Postaje jasno da neće uspeti da se Iran natera putem ultimatuma da ispunjava ono, što je potrebno Zapadu. U vezi sa time postoji nada da će u jesen doći do nekih osetnih rezultata.

U Alma-Ati je postignut dogovor: tehnički aspekti rešenja nuklearnog problema Irana strane će razmotriti 17. marta u Stambulu. Pregovori u današnjem sastavu će biti nastavljeni kroz pet nedelja – 5.-6. aprila – ponovo u Alma-Ati.