EU zahteva ispravno mleko, a toleriše radioaktivno zračenje 15 tona osiromašenog NATO uranijuma

Pre nekoliko dana Delegacija Evropske unije u Srbiji javno je izjavila da je obavezni uslov za pristupanje EU vraćanje nivoa aflatoksina u mleku na 0,05 mikrograma, a ako to Srbija ne učini, evropski zvaničnici poručuju da Srbija onda neće ispuniti jednu od obaveza u procesu evrointegracija. Međutim, posebno je zanimljivo da istovremeno nisu naveli da je nivo radijacije i uranijumske zagađenosti Srbije bilo kakva prepreka na putu za učlanjenje u Uniju. Možda razlog za to leži upravo u činjenici da je većina evropskih zemalja učestvovala u tom zagađenju prilikom bombardovanja Srbije.

Dakle, povodom aflatoksina u mleku koji je trenutno vrlo aktuelna tema, u Delegaciji Evropske unije su rekli da je usklađivanje srbskih propisa s evropskom regulativom deo procesa evropskih integracija i, po njihovim rečima, Srbija će pre ulaska u EU morati i ovaj standard da primeni u svom pravnom sistemu i standardima hrane.

Naravno, nema ništa loše u tome da se insistira na strogim i zahtevnim propisima kada je u pitanju briga za zdravlje građana. Naprotiv, to može biti samo pohvalno. Ali ono što upadljivo odudara od evropske brige za zdravlje stanovništva u Srbiji, to je ignorisanje katastrofalnog stanja koje je prouzrokovano bombardovanjem iz 1999. godine, a u kome su udruženo učestvovale brojne evropske zemlje. A posledice bombardovanja po zdravlje građana su neuporedivo teže i ozbiljnije od mogućih posledica aflatoksina u mleku.

Pomenimo samo neke relevantne slučajeve koji o tome svedoče. Na primer, kako je izjavio dr Radomir Kovačević, načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja pri Institutu za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović", taj Institut je dve godine nakon bombardovanja napravio interno istraživanje na teritoriji Vranja, i tada se došlo do poražavajućih rezultata. On je naveo da su na osnovu analiziranih podataka zaključili da je samo na pomenutom lokalitetu životna sredina dugotrajno kontaminirana osiromašenim uranijumom i da su već tada utvrđene i prve posledice na ljudima.

Nadalje, kako je kazao dr Hivzo Gašanin, lekar iz Doma zdravlja u Sjenici, za razliku od vremena pre bombardovanja, kada praktički uopšte nije bilo ni jednog slučaja tumora mozga u Raškoj oblasti, od 2000. godine na tom području imaju nenormalno velik broj ljudi obolelih od te vrste bolesti, po čemu su višestruko nadmašili čak i svetski prosek. On je pritom dodao da je sve bliži uverenju da je to posledica radioaktivnih materija zaostalih posle bombardovanja.

A kako je saopštio dr Slobodan Čikarić, predsednik društva za borbu protiv raka, građani Srbije su odavno ozračeni tokom bombardovanja, što se vidi iz činjenice da je u periodu od 2001. do 2009. godine drastično skočio broj obolelih od tumora, a smrtnost je povećana za oko 140%. On je naglasio da do tih podataka nisu došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije. Pritom je još rekao da možemo očekivati i mnoge nove pojave obolevanja građana, zato što je radioaktivni materijal trajno ostao na našim prostorima. Po njegovim rečima, oko 15 tona osiromašenog uranijuma i plutonijuma, koji je bačen na Srbiju – štetno će delovati i naredne četiri i po milijarde godina. I naposletku, profesor dr Čikarić je upozorio da u Srbiji zračenje iznosi 8.600 bekerela po stanovniku, a toleriše se godišnja doza od 80 bekerela.

Prema tome, po tvrdnjama stručnjaka, doza zračenja kojem su izloženi srbski građani je preko 100 puta veća od tolerisane, ali to kao da niko ne primećuje. Zato je i moguće da Delegacija Evropske unije u Beogradu saopšti da Srbija ne može pristupiti Uniji sve dok ne smanji nivo aflatoksina u mleku, a da pritom ne kaže da Srbija ne može pristupiti Uniji sve dok se ne uklone posledice bombardovanja sa radioaktivnim projektilima. Možda zato što bi u tom slučaju Srbija mogla pristupiti Evropskoj uniji tek za 4,5 milijarde godina, koliko je potrebno vremena da prestane njihovo štetno zračenje.

Ratko Paić,