Mihail Fihtenholc, producent koji ume da sluša muziku

Muzički kritičar, organizator koncerata i odgovorno lice za operski repertoar Boljšoj teatra Mihail Fihtenholc za sebe kaže da je muzički producent. On svoju misiju vidi u tome da odvuče publiku od svakodnevnih briga.

Pritom Mihail istovremeno stiže da piše kolumne u moskovskom časopisu, da rukovodi odelenjem za perspektivno planiranje Boljšoj teatra i da vodi nekoliko svojih tačaka u moskovskoj filharmoniji. Njegova neponovljiva marljivost nije na uštrb kvaliteta rada. Za „Glas Rusije“ je priznao da je spreman da se ponekad bavi najneočekivanijim stvarima:

- Producent je čovek koji smišlja, a zatim realizuje izvestan projekat. To je ponekad prosto, na osnovu zdravog razuma odlučujemo šta ćemo da uradimo, kako, kad i gde to radimo. Pre stvaralačkih procedura kao što su odabir solista, hora, orkestra, pozivanje dirigenta, zaključivanje ugovora s njima. I pre prizemnih stvari kao što su budžet za reklamu, vađenje viza i kupovina karata, uključujući i kupovinu vode za šminkernice.

Pojam „muzički producent“ se, kad je u pitanju klasična muzika, u Rusiji pojavi nedavno. Danas na ovom tržištu rade različite agencije koje su najčešće vezane za imena poznatih muzičara. A „producenata-usamljenih strelaca“ koji specijalno okupljaju grupe izvođača za svaki koncert, nema mnogo. Mihail Fihtenholc je za glavnu oblast svog rada izabrao operu:

- Od detinjstva volim zvučanje ljudskog glasa. Za mene u tome još uvek postoji nešto zagonetno i tajanstveno: običan čovek u sebi čuva instrument koji niko ne vidi. Međutim, samo zvučanje ljudskog glasa je za mene čudo. Ovi glasovi bivaju toliko lepi i virtuozni, navode nas da doživimo čitavu gamu emocija. Prema tome još uvek gajim pomalo dečji odnos, ali mi je čak i drago što se on ne menja. Ako mi to jednog dana dosadi ili mi postane uobičajeno, to će značiti samo jedno: treba da tražim drugi posao i da razmislim o novoj profesiji.

Fihtenholc je krenuo očiglednim, ali teškim putem. Za koncerte bira remek-dela svetske operske klasike koja se retko čuju. Sasvim nedavno u Moskvi je izvedena Hendlova opera „Herkules“ – svojevrsna ruska premijera sa zakašnjenjem od preko dva i po veka. Radi koncertnog izvođenja u Moskvu su doputovali slavni izvođači iz različitih zemalja, među kojima su i britanski dirigent Kristofer Mulds i švedski mecosopran An Halenberg. Nije lako okupiti zvezde za svaki koncert: potrebni su i znanje, i lične veze, i umeće da se zainteresuje i ubedi. Međutim, u radu s izvođačima treba uzimati u obzir i druge aspekte, rekao je Fihtenholc:

- Uvek se treba orijentisati na specifiku ljudi stvaralačkih profesija. Na primer, ako je kod mene u ponedeljak doputovao pevač, neću zakazati probu za sutradan u 11. Zato što ako pevač doleti iz Pariza – kod njega je još 8 ujutru, zbog vremenske razlike, a ako je iz Londona, - još je 7. I ako se s izvođačima radi u takvom režimu, oni na koncertu neće biti baš „najsvežiji“.

Dobri programi obavezno izazivaju interesovanje melomana. Fihtenholc kao organizator koncerata, ne može da se žali na prazna mesta u koncertnoj sali. Međutim, producenta brine nešto drugo: savremena publika, čak i ona koja dolazi da sluša klasičnu muziku, ne menja se nabolje. Mihail smatra da su se ljudi odvikli od toga da budu pažljivi:

- Predstave o ruskoj publici koja se odreda zanima za klasičnu muziku i koja se u nju razume jesu već mit. Ovo se posebno tiče velikih gradova, u manjoj meri Sankt-Peterburga, a Moskve u većoj meri. Klasična muzika i balet zahtevaju vrlo važnu stvar koju ne možemo sebi da priuštimo – usredsređivanje, koncentraciju, čak bih rekao – duševni napor.

Ana Kočarova,