Spas Kipra: Brisel promašio?

Kipar je za sada spasen. Pod takvim naslovom sajt nemačke radiotelevizije ARD saopštio je da su u Briselu ministri 17 zemalja zone evra potpisali preliminarni sporazum koji će osigurati izdvajanje finansijske pomoći u visini od 10 milijardi evra ostrvskoj držani na ivici bankrotstva.

Ograda «za sada» upotrebljena je zato što dostignuti sporazum treba da bude odobren u parlamentima odgovarajućih zemalja. Ali za opreznost u ocenama potpisanog dokumenta postoje i drugi razlozi.

Diskusija u Briselu, u kojoj su pored predsednika Kipra Nikosa Anastasiadisa čestvovali šefovi Evropskog saveta, Evropske komisije, ECB, Evrogrupe i MMF, bila je napeta i dramatična. U izvesnom trenutku predsednik Kipra je već pripretio da će istupiti iz zone evra. Ali na kraju, prema dostignutom sporazumu, u zamenu za poomoć ostrvo će smanjiti razmere svog bankarskog sektora i otpisati značajni deo (po nekim podacima do 40%) velikih depozita u dve najveće banke – Banci Kipra i Laiki. U drugoj od njih, osim toga, biće sprovedena reorganizacija. Ulagači depozita ispod sot hiljada evra neće postradati.

Ipak analitičari ne žure sa radosnim ocenama. Većina se slaže da će briselski dogovor zadugo potkopati poverenje prema kiparskim bankama, oduzevši mu status regionalnog finansijskog centra. I ne radi se samo o realnoj šteti po imidž koju će pretrpeti Kipar. Analitičari skreću pažnju na to da nezavisno od varijanti za rešenje problema ostrva, moralni gubitak u očima kako velikih investitora, tako i običnih građana, podneće sama jedinstvena Evropa.

Da skrenomo pažnju na još jednu dodatnu nijansu. Ovih dana evropski mediji, pozivajući se na nemački Handelsblat, citiraju izvode iz zatvorenog referata šefa nemačke obaveštajne službe BND Gerharda Šindlera o postojanju velikih ruskih uloga u kiparskim bankama. Po njegovim rečima, nije sav ovaj novac prljav, ali veći de obi trebalo uvrstiti u ovu kategoriju.

U obaveštajnoj službi trebalo bi da se rukovode ne pretpostavkama, već konkretnim činjenicama. Između ostalog, jedan od eksperata Internet-lista Lenta.Ru koji je poželeo da ostane anoniman, izrazio je mišljenje o tome da po njegovim rečima veliki deo poštenih nemačkih birgera bavi se na Kipru upravo izbegavanjem poreza, i nemačkih uloga na ostrvu je isto toliko koliko i ruskih. 49% Nemaca, kako piše nedeljnik Špigl, pozivajući se na podatke jednog od anketiranja, zabrinuto je danas za sudbinu svojih uloga. A povodom ruskog novca porofesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov se izjasnio u razgovoru za Glas Rusije bez uvijanja.

- Koji će glupak držati velike pare, pri tome one koje ne rade, na Kipru u vidu depozita? A sa druge strane, opet, koji će glupak držati novac koji radi u banci sa evropskom kamatom? Ona je krajnje niska i neprivlačna.

Može se naravno sporiti čijeg je novca na Kipru više. Ali nemački kolega Rodionova, profesor Bremenskog univerziteta Rudolf Hikel ne svodi sve samo na ostrvsku državu.

- Zbog grešaka u strategiji prevladavanja krize kiparski problem je prerastao u sistemski. I sada je hitan zadatak ispravljanje grešaka. Recimo, sada su već nemački ulagači počeli da se plaše neće li se njima desiti isto.

U svetlu događaja moguće je, parafrazirajući Kiplinga, postaviti pitanje: nije li pogrešio evropski „vođa čopora“ kada je primorao Kipar da prihvati rizičnu operaciju sa ulozima koja ne garantuje oporavak?

Oleg Severgin,