Ofšor zone – anđeli ili demoni savremene ekonomije

Kiparski ofšor može da prestane da postoji – tako komentarišu eksperti uslove pružanja ekonomske pomoći ostrvu. Znači li to da je Zapad objavio rat poreskim crnim rupama? Teško. Ofšor zone su važan faktor globalne konkurencije, one pomažu svetskim liderima da zaobilaze pravila međunarodne trgovine koja su sami smislili.

Tek što su se iznad Kipra nadvili oblaci, a mnogi ekonomisti su videli u tome početak tendencije: EU ne želi da trpi ofšor na svojoj teritoriji, na primeru Kipra pokazuje kakva sudbina može da postigne ostale. Od tihih poreskih luka pati čitava svetska ekonomija, uveren je direktor Instituta za globalizaciju i socijalna kretanja Boris Kargalicki:

- Iz ekonomija drugih zemalja, uključujući SAD, izvoze mnogo više novca nego iz Rusije. Sve više ili manje razvijene industrijske ekonomije koje realno proizvode neku produckiju osećaju strašne udarce vezane za ofšorizaciju svetske ekonomije.

Ali nazivajući ofšor zone zlom, vodeće države ipak imaju čak ne jednu, već nikoliko posebnih poreskih jurisdikcija na teritorijama koje kontrolišu. Britanija uređuje ofšor zone u svojim kolnijama- na ostrvima Men, Gernsi, i Džersi ili u prekomorskim posedima – na Gibraltaru. Amerika koristi ostrva u Tihom okeanu i tako dalje. teško da bi se vlade tako trudile samo radi blagostanja nesavesnih biznismena i korumpiranih činovnika. Savremena ekonomija ne može bez ofšor zona, smatra šef odeljenja Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Afoncev:

- U mnogome konkurentnost važnih i vlelikih kompanija u međunarodnoj trgovini bazira se na veštom korišenju ofšor juriskicije. Ako pogledamo kako je poslednjih decenija vodio svoje operacije Boing, one su vodile preko Kajmanskih ostrva. Niži porezi – veća konkurentnost produkcije na međunarodnom tržištu. Tako britanske kompanije koriste Gernsi i Džersi, tako evropske kontinentalne kompanije koriste odgovarajuće zone.

Neki eksperti čak su pretpostavili da će se borba protiv ofšor zona pretvoriti u globalnu bitku država i velikih kompanija. Navodno, do krize vlade su se mirile sa tim da kompanije optimalizuju poreske troškove, ali sada je to nedostižna raskoš.

Nikakvih protivrečnosti nema, uveren je Sergej Afoncev. Dozvoljavajući svojim proizvođačima da izbegavaju poreze, vlasti Evrope i SAD postižu za njih konkurentske prednosti. Ofšor zone pomažu da se izbegnu ograničenja za podršku izvoza, koaj uspostavlja STO.

- Postoji STO koji zabranjuje da se subvencioniše izvoz. Znači, mi ne možemo da pokrijemo izvozne troškove subvencijama. Ali možemo de-fakto da smanjimo troškove izvoznih operacija ako zatvorimo oči pred time da se ove operacije vode preko ofšora. De-fato to je mehanizam indirektne subvencije: odustaemo od dela poreskih prihoda i na račun toga uvećava se izvoz produkcije nacionalnih kompanija. Da li je to zgodno? – jeste.

Moguće je da zato dejstva protiv ofšor zona imaju isključivo lokalni karakter. Recimo, vlasti EU zahtevaju od nekih specijalnih ofšor zona da otvore informacije o vlasnicima kapitala koji se tamo čuvaju. I to ne masnovo, već po specijalnim, opravdanim zahtevima. Kako se ne bi nehotice povredio neko ko ne treba da se dira.

Zašto su tako grubo postupili sa Kiprom? Neki eksperti smatraju da borba protiv ofšora sa tim nema veze. Jednsotavno bogatim zemljama je dosadilo da spasavaju na svoj račun slabe ekonomije.

Vlad Grinkjevič,