Još nije stigla Karadžićeva žalba

Portparol Veća Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine Ivana Ramić još nije mogla da potvrdi da li je u taj sud stigla žalba Radovana Karadžića na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Hagu. Karadžićev advokat Svetozar Vujačić ponovo odbio da kaže da li je uložio žalbu.

Vujačić  je rekao da neće pružiti sudu nikakvu potvrdu o tome da li je uložio žalbu, jer "po zakonu nije u obavezi da to učini".

Ne želeći da saopšti detalje vezane za žalbu, advokat nije isključio mogućost da je ona podneta "negde iz daleka".

"Podsećam vas da je Karadžić državljanin Republike Srpske, pa je najprirodnije da žalbu uputi iz države čiji je državljanin, sa Pala", rekao je Vujačić novinarima ispred specijalnog suda.

Napominjući da zakon ne propisuje u kom roku sud treba da sačeka prispeće žalbe, Karadžićev advokat je kazao da žalba može da putuje i pet dana, koliko je, prema njegovom mišljenju, sud u obavezi da je čeka.

Radovanov brat, Luka Karadžić, potvrdio je sinoć Tanjugu da je odbrana uložila žalbu na rešenje o izručenju Karadžića Haškom sudu, ali nije mogao da precizira kada bi ona mogla biti zavedena u pisarnici specijalnog suda za ratne zločine.

Luka Karadžić je precizirao da je žalbu podneo advokat Svetozar Vujačić, ali da nema saznanja odakle je ona poslata.

Od momenta prijema u sud žalbenih spisa počinje da teče rok od tri dana u kome Krivično vanraspravno veće Veća za ratne zločine mora da donese odluku.

Žalba se sa spisima predaje sudiji izvestiocu, koji saziva sednicu krivičnog-vanraspravnog veća koje, pošto sasluša njegov referat, donosi odluku. Na tu odluku ne postoji pravo žalbe.

Ukoliko veće odbije navode žalbe, rešenje o ispunjenosti pretpostavki postaje pravosnažno.
Ono se potom dostavlja Ministarstvu pravde koje donosi odluku o izručenju okrivljenog, koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Bivši predsednik Republike Srpske i jedna od najtraženijih haških begunaca uhapšen je u Beogradu u ponedeljak, 21. jula, posle 13 godina skrivanja.

Haško tužilaštvo Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu srpske nacionalnosti u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.