Migracija sa istočnih granica Evrope

Na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine SE 22. aprila u Strazburu, jedno od glavnih pitanja dnevnog reda biće problem ilegalne migracije. Posebnu pažnju poslanici nameravaju da poklone pitanju formulisanom u preliminarnom dnevnom redu kao borba protiv dečijeg seks-turizma. I mada će paralelno učesnici sednice Parlamentarne skupštine SE razmotrti perspektive proširivanja bezviznog šengenskog prostora, očigledno je da će u sali za sednice prevladavati izolacionistička raspoloženja, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Sa ove tačke gledišta u sali za zasedanje Parlamentarne skupštine SE očekuje se polemika dva ugledna državna poslenika – predsednika Nemačke Joahima Gauka i premijera Rumunije Viktora Pontija. Upravo njihove zemlje imaju dijametralno suprotne stavove u diskusijama na čraun prošrinja ili naprotiv obustave bezviznog režima. Rumunija koju zajedno sa Bugarskom već nekoliko godina ne puštaju u Šengen zonu uprkos prethodnim obećanjima, smatra da odgovornost za kriminalne probleme s amigrantima treba da snosi čitava Evropa, a ne konkretno Rumuni, Bugari ili Romi. Nemačka je tradicionalno raspoložena skeptički prema došljacima iz Istočne Evrope. A aktualna finansijsko-ekonomska kriza i problemi po prečniku EU samo su ojačali u Berlinu izolacionistička raspoloženja. Tako da Brisel teško da će uzeti u obzir moguće demarše Rumunije ili Bugarske – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Sve jedno ovo pitanje će rešavati ne rumunska ili bugarska strana, već u skladu sa onim skupom država koje donose odluku o datom problemu u Briselu. Ako je Holandija smatrala da treba da uloži veto, znači ona ima za to sve osnove. Jer i Bugarska i Rumunija za sada ne odgovaraju zahtevima za spoljne i unutrašnje granice za ulazak u Šengen zonu.

Ne čudi što upravo uoči diskusije u Strazburu EU se istakla nizom izlacionističkih koraja. Između ostalog, komitet za građanske slobode Evropskog parlamenta glasao je za obustavu delovanja bezviznog režima za građane Srbije i Makedonije. Data odluka još nema zakonsku snagu, jer treba da dobije odobrenje Evropskog parlamenta, kao i svih dražva članica EU. Mada težnja EU da se ogradi od neželjenih gostiju sa jugoistoka Evrope očigledno raste. Statistika svedoči da posle ukidanja viznog režima za građane Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Crne Gore 2009.2010. godine zloupotrebe pružanja azila u zemljama EU građanima balkanskim država su počele da rastu geometrijskom progresijom. Prema podacima komesara EU za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, za 75% godišnje. Najpopularnija verzija su pozivanja na gonjenja u domovini, kojima pribegavaju u prvom redu Romi. mada to ne ubeđuje Berlin, Pariz i Amsterdam, podsetio je u intervjuu za Glas Rusiej nemački politikolog Aleksandar Rar:

- U mnogome nisu realizovane romantične predstave o tome da Evropa bez granica može da postane istorijska činjenica, da u toj ujedinjenoj Evropi život će biti sve bolji i Evropa će postati zona bezbednosti i velike multikulturalne razmene. A sada, posebno posle stupanja Rumunije i Bugarske u EU, starim zapadnim zemljama kao što su Nemačka i Francuska, preti novi talas kriminalnih elemenata i kriminala upravo sa «istočnih obala» Evrope.

Raspoloženja koja vladaju danas u evropskim prestonicama povodom problema ilegalne migracije tačnije od drugih izrazio je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih. Po njegovim rečima, otvaranje granice vrlo mnogo znači za jedinstvenu Evropu, mada radi toga ne treba zanemaravati pitanja bezbednosti.

Moskva računa na objektivnije i odmerenije prilaze američke strane u sferi poštovanja zakona. Ovo je izjavio prestavnik MIP RF za ljuska prava Konstantin Dolgov povodom referata Stejtdepartmenta SAD o poštovanju ljudskih prava 2012. godine. Po njegovim rečima, nedoumicu izazivaju pasaži o sitauciji na Severnom Kavkazu u kojima je dopuštena otovreno ispolitizovana zamena teza. Dolgov je podsetio da u Severnokavkaskom regionu Rusije organi reda se suprostavljaju terorističkoj opasnosti koja, kako pokazuju tragični događaji u Bosnonu, aktualna je i za SAD. U referatu se ignoriše rad ruskog rukovodstva na usavrešavanju političkog i sudskog sistema, reformi organa očuvanja poretka i borbi protiv korupcije.

Ruski organi bezbednosti računaju da će dobiti iz SAD narednih dana materijale o dva Čečena, braći Carnajev, osumnjičenoj za organizaciju terorističog akta u Bostonu. Ovo je saopštio u ponedeljak izvor u strukturama bezbednosti RF. Po njegovim rečima, ruska srana za sada ne može da potvrdi saopštenja stranih medij ao tome da je stariji brat Tamerlan početkom prošle godien putovao u Rusiju. Nema ni dokaza veza pretpostavljenih terorista sa ekstremističkom organizacijom Imarat kavkaza i sa liderom severnokavkaskih terorista Dokom Umarovom. Prošlog ponedeljka na finišu međunarodnog maratona u Bostonu su odjeknule dve eksplozije u kojima su poginule 3 osobe, a 180 je ranjeno. Za organizaciju terorističkog akta se sumnjiče braća Carnajev. Tamerlan je poginuo u pukšaranju sa policjom. Njegov mlađi brat Džohar je ranjen i sada daje izjavu.

Petar Iskenderov,