Ponovo 6. maj, ponovo Bolotna

Šestog maja u Moskvi održan je usaglašeni miting opozicije, priređen povodom događaja od pre godinu dana, kada su se akcije protesta na Bolotnom trgu pretvorile u masovne sukobe sa policijom. Nova akcija onih koji misle drugačije krenula je ne po scenariju još pre nego što je počela. Za vreme pripremnih radova poginuo je volonter Maksim Melkov, koji je pomagao da se montira oprema. Ipak organizatori mitinga su rešili da ga ne otkazuju, već da ga održe u kraćem formatu. Miting je započeo minutom ćutanja poginulom radniku.

Akcija pod parolom Za slobodu bila je planirana kao neki odgovor građanskog društva na seriju sudskih procesa protiv učesnika događaja 6. maja 2012. godine. Da podsetimo, tog dana pred inauguraciju Vladimira Putina u sukobima opozicije i policije povređeno je na desetine ljudi. U toku istrage organi reda su uhapsili više od 20 učesnika sukoba koje protivnici aktualne vlasti nazivaju ”političkim zatvorenicima” i ”sužnjima 6. maja”.

Odluka o sudbini nove akcije bila je praćena oštrom diskusijom. Petar Carkov je izrazio mišljenje da opozicija nema moralno pravo i tehničke mogućnosti da održava miting posle pogibije čoveka. Opozicionar, bivši premijer Boris Nemcov je nazvao slične izjave potpunom glupošću. Na kraju su pobedile pristalice aktivnog protesta.

Glavni zahtev demonstranata je oslobađanje svih učesnika takozvanog ”bolotnog slučaja”. Nije prošlo ni bez glasnih političkih izjava. Na primer, bivšeg premijera Mihaila Kasjanova.

- Solidarni smo sa onima koji sede u zatvoru. Oni nevini sede tamo. Naša podrška im je veoma potrebna. Postići ćemo pravdu, pobedu. Momci će biti na slobodi. Izborićemo se za izbore, smenu vlasti, političkog rukovodstva, koje treba da vodi zemlju na blago svakog građanina.

Isto tako ekspresivno istupio je i bivši poslanik Državne dume Genadij Gudkov. Političar je ocenio mogućnosti i perspektive protestnog pokreta:

- Svaki miting, svaka masovna akcija je udar režimu. On se samo čini nepristupačnim i monolitnim. Ali svaki naš izlazak na ulice je udar maljem po monolitu koji dovodi do pukotinama i podele elite i društva. Sve više ljudi počinje da shvata naše zahteve i to da smo u pravu. Moramo da menjamo vlast političkim putem.

Međutim strasti su kipele ne samo na tribini, već i u redovima učesnika mitinga. Tuču sa predstavnicima LGBT-udruženja priredili su mladi ljudi koji sebe određuju kao pravoslavne aktiviste. Policija je brzo presekla ovu i još nekoliko manjih tuča.

Bez obzira na slične incidente, ovakve akcije su potrebne, smatra posmatrač Društvene komore Rusije novinar Nikolaj Svanidze.

- Ja sam za to da ljudi idu na mitinge ako se to čini u okviru zakona i Ustava, ako se to čini mirno i nije povezano sa nasiljem i huliganstvom. Ljudi moraju da brane svoja građanska prava. U Ustavu je rečeno da oni imaju prava da se okupljaju, izražavaju svoje mišljenje i postavljaju pitanja vlasti. Zato ako se pitanja ne postavljaju na mitinzima, u štampi, ona se postavljaju na barikadama. Ne želim da dođe do barikada. Vlast mora da odgovara na ova pitanja, zato što ona, kao i ja, nije zainteresovana za barikade.

Posle mitinga bila je usvojena rezolucija sa zahtevom da se oslobode figuranti krivičnih dela pokrenutih posle 6. maja 2012. godine, kao i da se unesu izmene u Ustav. Po ocenama policije, u akciji je učestvovalo više od 10 hiljada ljudi. Predstavnici protestnog pokreta su naveli cifre koje nekoliko puta premašuju zvanične podatke. Od trenutka početka masovnih istupanja u decembru 2011. godine slična ”bitka” za cifre je postala svojevrsna tradicija.

Iljja Harlamov,