Recesija u zoni evra obara rekorde

Poslednja prognoza dinamike unutrašnjeg bruto proizvoda valutne zone predviđa njegovo smanjenje na osnovu godišnjih rezultata za 0,4%. Uzimajući u obzir da je 2012. valutni blok završio sa padom unutrašnjeg bruto proizvoda za 0,6% - reč je o neviđenom dođagaju. Bez obzira na sve antirkizne mehanizme EU, aktuelna godina će postati druga po redu godina recesije u zoni evra. Nikada ranije ekonomija zone evra nije padala dve godine za redom.

To znači da kriza u zoni jedinstvene valute ne samo da nije prevladana, već nastavlja da se produbljuje – smatra naš analitičar Petar Iskenderov.

Objavljena statistika ponovo je potvrdila najopasniju tenedecniju za EU – uvećanje socijalno-ekonomskog raskola u njegovim redovima. Prema podacima Evropske komisije, od 17 zemalja zone evra, smanjenje unutrašnjeg bruto proizvoda se deđavalo skoro upola – do 8. U tu grupu ulaze ne samo radicionalne problematične države – Grčka, Kipar, Portugalija, Slovenija, već se sve tešnje njima primiču Italija i Španija, ali i Francuska i Holandija sa kojima se obično asocira ne evrokriza, već nade da će ona biti prevladana.

Što je indikativno – stvari u EU u celini bolje stoje. Tako će se ukupni unutrašnji bruto proizvod organizacije smanjiti ove godine, po mišljenju evrokomisije, svega za 0,1%. Pa i poslednji podaci evropskih indeksa fondova su se ispostavili ne tako mračnim. Ali uzroci rasta leže van granica Evrope i vezani su u prvom redu sa objavljenim podacima za tržište rada SAD. Osim toga, na dinamiku tržišta pozitivno je uticala odluka Evropske centralne banke da smanji bazičnu kamatnu stopu za 0,25%, do rekordnih 0,5% godišnje, istakao je u razgovoru za Glas Rusije načelnik analitičkog odeljenja ruske investicione kompanije Grandis Kapital Denis Barabanov:

- Radi se o tome što Evropska centralna banka nije organ kojim rukovodi jedan čovek. Tamo je prilično mnogo odgovornih lica koja donose odluke kolegijalno. ECB je trenutno jedna od malobrojnih realno dejstvujućih institucija u Evropi koja može brzo i efikasno da donosi odluke i da ih ispunjava.

Trenutno centralne banke Evrope, SAD i Japana istovremeno realizuju stimulišuće programe, čega nije bilo u prethodne tri godine, konstatuje vodeći analitičar investicione kompanije AMR Kapital Investors Ltd. u Sidneju Šejn Oliver. Ali to može da bude nedovoljno, u krajnjoj liniji za prevladavanje krize u zoni evra. U tom pogledu najveću opanost predstavlja očuvanje negativnih tendencija u Italiji i Španiji. Tako ugledni nemački ekonomista Volfgang Minhau smatra da vlade obe zemlje moraju da traže od stabilizacionih mehanizama EU oko trilion evra, kojih tamo može jednostavno da ne bude.

Komentar šefa Centra za ekonomsku integraciju Evropskog instituta RAN Natalije Kondratjeve.

- Osnovni problem EU sastoji se u tome da već deset godina postoji kriza konkurentnosti, pad uloge EU na međunarodnim tržištima. To je ponavljanje strih mera koje i pre krize nisu delovale. Problemi koji postoje u EU imaju hronični karakter. A one mere koje predviđa Brisel, naravno, umiruju tržišta dan-dva, ali ne više. Kriza u EU kako je bila na vrhuncu, tako i ostaje.

Ne čudi što i prognoze Evropske komisije za 2014. godinu na očigled gube optimizam. Ali čak uzimajući u obzir sve preduzete mere, evropski komesar priznaje da će državni dug u zoni evra nastaviti da raste i u tekuđoj i u narednoj godini. I za sada se ne vidi jasno svetlo na kraju evropskog tunela.

Petar Iskenderov,