Specijalne službe SAD prelaze iz odbrane u napad

Specijalne službe SAD prelaze iz odbrane u napad. Posle nekoliko dana opravdavanja zbog skandala koji je izbio oko praćenja američkih građana, Agencija za nacionalnu bezbednost rešila je da nađe krivce za objavljivanje same činjenice postojanja programa praćenja američkih građana.

ANB je poslala zvanični zahtev ministarstvu pravde (čiji je deo tužilaštvo) sa zahtevom da pokrene krivični postupak povodom činjenice procurivanja informacija. Tužioci mogu da odbiju, ali to je malo verovatno. U poslednje vreme Administracija SAD započela je pravi rat protiv procurivanja informacija. Nezadovoljan poslednjim skandalom je i predsednik zemlje Barak Obama. Evo šta je on izjavio komentarišući incident:

- Ne pozdravljam slična procurivanja informacija, zato što su ovi programi bili tajni i to ne bez razloga. Shvatam da kod mnogih tajni status programa izaziva sumnje. Ali u naše vreme mnogi programi nose tajni karakter. Na primer, programi borbe protiv terorizma. Naš cilj je da ne dopustimo lošim momcima da nanesu štetu našoj zemlji. I ako svaki naš korak bude na prvim stranicama novina ili u vestima, teroristi će moći da preduzimaju uzvratne mere. Evo zašto su ovi programi tajni. I ako se dešavaju slična procurivanja informacija to će dovesti u pitanje naše antiterorističke programe, rad konkretnih ljudi. To je vrlo opasno i smanjuje naše mogućnosti za zaštitu naših građana.

Skandal se razbuktao prošle nedelje. Britanski list Gardijan je objavio dokumenta koja dokazuju da američke specijalne službe u režimu realnog vremena dobijaju informacije o svim telefonskim pozivima pretplatnika američkih telekomunikacionih kompanija. Posle toga list Vašington post je objavio podatke o drugom tajnom sistemu – PRISM. Zahvaljujući njemu američka obaveštajna služba može da kontroliše internet promet velikih provajdera. Vlasti su morale da priznaju da postoje oba programa, ali su izjavile da se sve radi u skladu sa zakonom. Ispostavilo se da su za praćenje građana odlično znali u Kongresu, upravo tamo su utvrđivali odgovarajuće zakone. A naloge je izdavao specijalni Tajni sud.

Priča je naravno izazvala burnu reakciju u društvu i kritiku od strane pravobranilačkih grupa. Za rukovodstvo specijalnih službi pojavljuje se sve više pitanja. Na primer, o lažnom svedočenju. Radi se o tome što je u martu ove godine direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper istupao pred članovima kongresa. I tada je senator države Oregon, demokrata Ron Vajden postavio Kleperu direktno pitanje o praćenju američkih građana. Evo tog dijaloga:

Da li ANB sakuplja bilo kakve informacije o milionima ili stotinama miliona Amerikanaca?

- Ne, gospodine.

Ne sakuplja?

- Ne namerno. Možda u okviru nekih slučajeva to može da se desi slučajno. Ali ciljano se to ne čini.

Naravno, Kleper nije mogao da ne zna za program sakupljanja podataka o dejstvima mobilnih pretplatnika i za projekat PRISMkoji funkcioniše već 6 godina. Tačnije on je otvoreno i javno lagao. Sada se naravno čuju opravdanja da su svi programi tajni, ali Klepera nisu pitali za detalje, već za praćenje građana zemlje u celini.

Ako Ministarstvo pravde SAD pokrene krivično delo povodom ovog skandala, na udaru će se naći novinari britanskog lista Gardijan i američkog Vašington Posta, koji su objavili senzacionalne podatke. I to će biti u najmanju ruku treći primer gonjenja medija. Da podsetimo da je ranije Ministarstvo pravde pratilo novinare agencije Asošijeted pres, kao i dopisnike kanala Foks Njuz. I ovi slučajevi su naneli ozbiljnu štetu ugledu aktualnog šefa Bele kuće.

Roman Mamonov,