Iran na pragu izbora

U Iranu su za 14. jun zakazani predsednički izbori. Na ovu dužnost pretenduje šest kandidata. Aktuelni predsednik Mahmud Ahmadinedžad nema mogućnost da se kandiduje na treći rok jer su takvi zakoni Ustava zemlje. Uprkos različitim mišljenjima, predsednik je samo druga osoba u državnoj hijerarhiji Irana.

Potpunu vladavinu ima duhovni lider, ajatola Hamenej, a predsednik je opunomoćen da formira i rukovodi vladom. Ipak, tu dužnost ne treba smatrati nominalnom jer od predsednika puno zavisi. Tako su i izbori važan događaj uzimajući u obzir steretip koji preovladava kao totalitarnog uređenja države. Ustvari, prema mišljenju analitičara Vladimira Sažina, Iran je jedna od malobrojnih država na Istoku gde postoje demokratske norme. Simbioza republikanskih instituta i islamskih organa vlasti čini osnovu za razvoj demokratije. Pravo glasa imaju svi građani Islamske republike od 16 godina bez izuzetaka. I tako da govoriti o tome da svako zainteresovan može da se kandiduje na predsedniko mesto, bilo bi netačno. Kadidati se biraju u Posmatračkom savetu, mada pre svega ajatolom Hamenejem. I ovde je glavni princip lojalnost. Iranski eksperti upravo tako i komentarišu odbacivanje dva harizmatična kandidata sa spiska u izborima. Ostalih šest su pozmati političari ali nisu lideri. Njihov zadatak je kao prvo rešavanje ekonomskih problema, smatra iranski politikog Hasan Hanisdze.

- Iranski narod hoće takvog predsednika koji bi preko prijateljskih odnosa i poverenja sa celim svetom mogao da poboljša ekonomsku siuaciju u zemlji. A ko od kandidata to shvati, pobediće na izborima.

Treba podvući da izbori u Iranu prolaze u ne za zemlju najbolja vremena. Država ima velikih ekonomski problema, povezanih sa međunarodnim sankcijama između ostalog i nije sve mirno u unutrašnjoj politici zemlje.

Iransko društvo se za vreme Ahmadinedžada, posebno posle izbora 2009. godine i sledećih talasa nezadovoljstva sve više usijavalo. I među liberalima i među konzervativcima i reformatorima je dolazilo do deljenja i polarizacije. Udubljenje raskola i slojeva u političkoj i religioznoj eliti dovelo je ekalacije različitih mišljenja i do kritičnog nivoa. Takođe se ogleda i tendencija disbalansa među savremenim i tradicijom.

Sloljnopolitički faktor je takođe bitan jer Iran treba da izađe iz spoljašnje izolacije i da počne da kontaktira sa svetskim igračima, Evropom, SAD i arapskim svetom. I naravno, svima dobro poznat iranski nuklearni program. On je doveo Teheran sa spoljašnjim svetom u faktički ćorsokak u toj oblasti. I to se tačno odražava na budućnost zemlje.

Da li to znači da će se novi predsednik maksimalno truditi da promeni njen međunarodni kurs? To je malo verovatno, smatra profesor MDU Aleksandar Vavivilov:

- Ne treba očekivati da će se promeniti spoljnopolitički kurs zemlje sa dolaskom novog predsednika. Pozicija režima duhovnih lidera sada je u Iranu dosta jaka. Zbog pritiska Zapada vlastima je pošlo za rukom da predstave narodu lice neprijatelja i narod se ujedinio. Novi predsedniik će se i u spoljnoj politici pridržavati čvrstog stava, pre svega po pitanju nukleanog programa i odnosa sa Zapadom.

U SAD koje su zainteresovane za normalne odnose sa Iranom, ustvari sipaju vodu na vodenicu pristalica konfrontacije. Tako je uoči izbora Vašington izveo veliki „udar „ uvodeći nove sankcije protiv Teherana u finansijsko- ekonomskoj sferi. Tako da će novi predsednik dobiti teško nasledstvo.

U borbi za mesto predsednika učestvuju najlazličitiji kandidati: reformator, konzervativac, nezavisni političar. Većina je zauzimalo ili je još na visokim dužnostima. U trojku lidera ulaze konzervivci, gradonačelinik Teherana Mohamed Bager Halibaf i heroj iransko-iračkog rata Mohsen Rezaj, 65-godišnji religiozi delatnik reformator Hasan Ruhani. Predpostavlja se da će se upravo između njih voditi glavna borba. Eksperti smatraju da je jedan krug izbora nedovoljan u ovakvoj borbi za najvišu državnu dužnost.

V. Sažin,