Nimalo dečiji pogled kroz mušicu nišana

Učešće dece u oružanim konfliktima nesumnjovi osuđuje međunarodna zajednica. Ipak male figure sa pravim automatima u rukama mogu se videti u svim nestabilnim regionima sveta.

Ne tako davno pravobranioci su saopštili da sve više dece učestvuje u sirijskom oružanom konfliktu. Vrbuju ih kao informatore, nosače, čuvare, borce, a ponekada se sakrivaju iza njih kao iza živog štita. I to nije samo sirijski problem. Posebno aktuelan je on u Avganistanu i Pakistanu. Govori ekspert za probleme Centralne Azije i Bliskog Istoka Semjon Bagdasarov.

- Tamo zaista postoji takva tendencija kada tinejdžere sakupljaju u specijalne kampove i prave od njih efikasne teroriste. Svaki građanski rat stvara siročad. Upravo od njih uglavnom pripremaju teroriste. Ili jednostavno uzimaju decu iz porodice. Ovaj sisem je isti u Africi i u severozapadnim provincijama Pakistana. Razlika je jedna: u Pakistanu je to više ideologizovano sa tačke gledišta radikalnog islama. A u Africi ideologije su lokalnije, plemenske. Tamo gde je nestabilnost uvek se dešava nešto slično.

Direktor Centra za partnerstva civilizacija Instituta za međunarodna istraživanja MGIMO Venijamin Popov smatra da je najjednostavnije dotaći nacionalna ili religiozna osećanja. Pri tome religiozna laške nego nacionalna. Nesavesni propovednici prave od dece topovsko meso za svoje koristoljubive ciljeve. Pri tome sami ne vole da rizikuju sopstveni život. Uporedo sa tim Venijamin Popov ima povod za izvesni optimizam.

- Mislim da su to poslednji trzaji strašne bure. Što više vreme odmiče, to će teže biti trovati svest mladih koji su spoznali drugo iskustvo. Mladi momci ipak gledaju TV, upoznaju se sa Internetom. Oni stiču znanja o tome kako je organizovan život u drugim krajevima planete, u drugim državama. I sve teže je puniti im glavu.

Postoji drugi problem vezan za vojna dejstva zapadnih država. Direktna posledica pomoći sirijskoj opoziciji je napad na vojnike u Londonu i Parizu. Radikalizacija se nastalja pre svega zbog politike Zapada.

A ovaj problem ima rešenje. Radi se o političkoj volji i osećaju odgovornosti zapadnih lidera. Na kraju krajeva, da bi se lakše zamislio sav tragizam situacije, oni bi mogli da uporede sitauciju sa životom sopstvene porodice, da se trgnu i da probaju da isprave makar one svoje greške koje se još mogu ispraviti.

Sergej Duz,