Transsib rekorder Ginisove knjige

Pre 110 godina, 14. jula 1903. godine, počeo je redovni saobraćaj najdužom na planeti železnicom. Transsibirska železnica, dugačka 10 hiljada kilometara, koja vodi od Sankt-Peterburga do Vladivostoka, povezala je evropske regione Rusije sa Sibirom i Dalekim Istokom.

Veliki Sibirski put – tako su železnicu nazivali ranije. Prvo je železnica imala prekid u šinama – jezero Bajkal. Preko njega su kompozicije prevozili trajektima, sagrađenim u Britaniji. Za putnike je to sigurno bilo fantastično putovanje, ali neefikasno sa gledišta stručnjaka. Zatu su kasnije na obalama Bajkala sagradili zaobilaznu železnicu.

Transsib se nalazi u Ginesovoj knjizi rekorda, i to u tri nominacije. To su dužina, broj stanica i tempo izgradnje. Izgradnja je počela 1891. godine, te je proradila nakon 12 godina. Transsib spada u najbolja dostignuća svetske civilizacije, - tvrdi profesor Moskovskog univerziteta saobraćajnih puteva Anatolij Vasiljev.

- Mostovi preko velikih reka Ob, Jenisej, Amur su čak i danas uzori inženjerske veštine. Međutim, osim mostova, tunela, stanica istovremeno su se gradile stambene zgrade, bolnice, škole. Brinuli su se i o duhovnosti: duž železnice su sagređeni hramovi od priloga železničara. Izgradnja Transsiba je otvorila novu epohu, novi život.

Danas putnički voz Rusija od Moskve do Vladivostoka stiže za 6 dana. On prolazi kroz 87 ruskih gradova. Niz sporednih železnica povezuje ga na Zapadu s evropskim zemljama, na Istoku s Korejom, Kinom i Mongolijom. Transsib i paralelna železnica Bajkalsko-Amurska, sagrađena u sovjetsko doba, vode u dalekoistočne luke. One obezbeđuju pouzdanu vezu sa zemljama Azijsko-Pacifičkog regiona. Svake godine nastaju sve veća opterećenja tog međunarodnog transportnog koridora, zato je na državnom nivou usvojena odluka o njegovom širenju i modernizaciji, - ističe šef laboratorije regionalne analize i političke geografije Moskovskog Univerziteta Vladimir Šuvalov.

- Danas je reč o rekonstrukciji i o izdvajanju znatnog iznosa, oko 300-400 mlrd rubalja (10-13 mlrd dolara). Planira se da će tokom narednih 10 godina biti izvršeni radovi na povećanju propusnog kapaciteta.

U ponedeljak, 15. jula, u Čiti će početi 8. Skupština Ruskih Železnica. Tamo će se okupiti šefovi svih 16 železnica zemlje. Jedan od glavnih pravaca rada Skupštine će biti detaljno razmatranje predstojeće modernizacije Transsibirske železnice.

Mihail Aristov,