Velike ruske vežbe i situacija u Aziji

Vojni analitičari i dalje komentarišu velike manevre koji su prošle nedelje održani u Sibiru i na Dalekom istoku. Mnogi strani posmatrači su ih doživeli kao demonstrativnu igru mišićima i znak zabrinutosti Rusije zbog pretnji od strane Kine i Japana.

U stvarnosti, vežbe nemaju veze sa strahovima Moskve. Rusko rukovodstvo pokušava da analizira rezultate velike vojne reforme koja se u zemlji odvija od 2008. godine i da stvori nove načine za kontrolu borbene gotovosti vojske.

Vežbe u kojima su osim vojske Istočnog vojnog okruga učestvovale i snage Centralnog vojnog okruga predstavljale su „iznenadnu proveru borbene pripravnosti“. Prva ovakva provera obavljena je u februaru 2013. godine i u njoj je učestvovala vojska Centralnog i Južnog vojnog okruga. Tada je rukovodstvo ministarstva odbrane izjavilo da će iznenadne provere s uzbunjivanjem po komndi čitavih jedinica postati redovna praksa. U martu je sličnoj proveri podvrgnut deo vojske Južnog vojnog okruga u rejonu priobalja Crnog mora. U maju je provera izvršena u vojsci Zapadnog vojnog okruga.

U svim aktivnostima učestvovalo je najviše rukovodstvo ne samo ministarstva odbrane, već i zemlje. Deo scenarija obuke predstavljala je provera sistema upravljanja. Naloge je na početku vežbe izdavao predsednik Vladimir Putin.

Vežba Istočnog vojnog okruga spada u okvire ove prakse. Istovremeno, ona se od prethodnih provera razlikuje po broju vojnika koji u njoj učestvuju. U prethodnim proverama istovremeno je učestvovao relativno mai broj vojnih lica – 7-9 hiljada ljudi. Pre svega su proveravani sistem za upravljanje i vezu, transport, kao i mobilnost vojske.

Ruski vojni rukovodioci su od samog početka najavljivali da će se praksa provere bojne gotovosti razvijati i obuhvatati sve oružane snage. Ona se proširuje u skladu sa stečenim iskustvom. Osim toga, u ovom slučaju je iznenadna provera izvršena po širem programu, pošto je doneta odluka da se kombinuje s vežbama koje se na Dalekom istoku obično sprovode leti.

Iznenadne provere borbene pripravnosti vrše se u cilju obuke vojske i ocene rezultata velikih reformi ruske vojske koje se odvijaju od 2008. godine. Cilj ovih reformi predstavlja zamena mobilizacione vojske po sovjetskom obrascu, koja je u stanju da stupa u ratna dejstva tek nakon mobilizacije velikog broja rezervista, kompaktnijim snagama stalne pripravnosti. Povećanje broja pripradnika snaga koji su u stanju da odmah pristupe obavljanju borbenih zadataka predstavljalo je glavni cilj vojne reforme. Zato je sasvim razumljivo što rusko rukovodstvo bira upravo takve oblike za vršenje obuke.

Istočni vojni okug je teritorijalno najveći u Rusiji. Ovde je locirana značajna infrastruktura i velika grupacija vojske koja se na nju oslanja. Prirodno je što Rusija preduzima mere za njihovo održavanje u odgovarajućem redu. Pritom se pretpostavlja da će ova vojska moći da se koristi za borbena dejstva u drugim regionima. Tako su jedinice i formacije sadašnjeg Istočnog okruga bile aktivne učesnice u vojnim dejstvima na Severnom Kavkazu.

U Pacifičkom obruču postoji nekoliko žarišta nestabilnosti. Tu je prilično visoka verovatnoća nastanka vojne krize s nepredvidivim posledicama, o čemu svedoče nedavni događaji na Korejskom poluostrvu.

Ovo se uzima u obzir prilikom izrade planova za vojnu izgradnju RF. Istovremeno, Rusija trenutno ovde ne vidi pretnju po sebe od strane bilo koje velesile, nije uvučena u regionalne protivrečnosti, a njen teritorijalni spor s Japanom je dugoročnog karaktera i teško da može postati izvor vojne konfrontacije.

Vasilij Kašin,