Novi ruski batiskaf

Principijelno novi batiskaf – autonomni podvodni aparat koji je u stanju da pokori Marijanski rov dubok 11 km napravljen je u Rusiji. Projekat proučavaju nadeleštva čiji nazivi nisu navedeni, a ona su i potencijalni naručioci. Od njihove presude zavisi da li će biti doneta odluka o izgradnji batiskafa.

Projekat je napravio OAO «Sankt-Peterburški pomorski biro mašinogradnje «Malahit». To je najstariji konstruktorski biro koji je još 1948. godine počeo da projektuje podmornice. Izrada novog aparata predviđena je Federalnim namenskim programom za razvoj civilne pomorske tehnike, kaže generalni direktor «Malahita» Vladimir Dorofejev.

- Na nivou idejnog projekta napravljeno je nekoliko varijanti podvodnog aparata za radove na dubini od 11 km. U aparatu mogu biti prisutni ljudi, ali je u skladu s tendencijama razvoja pomorske tehnike predviđena i varijanta bez njih. Pre svega, namenjen je za rešavanje naučnih zadataka iako spada u tehnologije dvostruke primene, odnosno može se koristiti u hidrografskom obezbeđenju delatnosti flote ratne mornarice.

Batiskaf može da dostigne dubinu od 11 km, ali uspešno radi i na drugim dubinama, nastavlja Vladimir Dorofejev.

- Za razliku od batiskafa koji su namenjeni pogružavanju na 11 km, kao i povratku, on može da obavlja radove od male dubine do maksimalne. Podjednako efikasno može da radi na dubinama od jednog, dva, i tri kilometra do maksimalne. Ima mogućnost obavljanja istraživačkih radova uz pomoć senzora. To se odnosi na merenje karakteristika okoline i uzimanje uzoraka uz pomoć manipulatornog uređaja sa dna Svetskog okeana.

Na dubinama od 11 km čovek je bio samo dva puta. 1960. godine batiskafom «Trst» i Marijanski rov su se spustili švajcarski okeanograf Žak Pikar i poručnik RM SAD Don Volš. Mnoge je potresla njihova odlučnost da nastave da se pogružavaju kad je na dubini od 9 km pukao iluminator. Batiskafom Deepsea Challanger ovde se 2012. godine spustio kanadski filmski režiser Džejms Kameron. Nećemo zaboraviti i „uređaje bez pilota“: japanski „Kajko“ i američki „Nereus“. Oni su na dnu uzeli uzorke morske faune – bakterije, gambore i morske crve.

Marijanski rov je najdublje mesto na Zemlji. Koji je cilj spuštanja u njega – ponavljanje rekoda ili naučna istraživanja? – razmišlja heroj Rusije, komandir podvodnih aparata Evgenije Černjajev.

- Da li će se koristiti ili će to biti jedno spuštanje u Marijanski rov? To su skupi aparati. Pre nego što se počne s njihovom izgadnjom i pre nego što se potroše ogromna sredstva treba znati gde će se primenjivati.

Ako je aparat predviđen za spuštanje na 11 kilometara, on je težak, ne može da manevriše, nije svrsishodna njegova primena na malim dubinama, objašnjava pilot. Rusija već ima naučne aparate «Mir». Oni se pogružavaju do 6 km i u stanju su da prouče 98,5% svetskog okeanskog dna. Takođe, postoje dva njihova vojna dvojnika – «Rusija» i «Konzul».

Kako piše štampa, uobičajena namena vojnih batiskafa je priključivanje na podvodni kabel radi hvatanja obaveštenja protivnika.

Ostaje nam samo da pretpostavljamo čime će se baviti novi batiskaf u Marijanskom rovu nedaleko od ostrva Guam s vojnim bazama SAD. Ako bude doneta odluka o njegovoj izgradnji, proizvešće ga preduzeće OAO «Admiraltejska brodogradilišta» u Sankt-Peterburgu.

Boris Pavliščev,