Evrozona izlazi iz recesije

Evrozona izlazi iz recesije duge godinu i po dana. Po podacima Evropske statistike, obim BDP 17 zemalja valutnog saveza je u drugom kvartalu porastao za 0,3% u poređenju s januarom-martom. To se pre svega desilo zahvaljujući dobrim pokazateljima najvećih ekonomija evrozone – Nemačke i Francuske. Međutim, zasad je rano govoriti o početku stabilnog rasta.

Sveži podaci su premaišili očekivanja analitičara. Tako je u Nemačkoj porast ekonomije iznosio 0,7%, a Pariz je uspeo da ostvari povećanje BDP od 0,5% uprkos prognozama na nivou 0,2%. Takođe, usporen je tempo pada ekonomije problematičnih zemalja. Na primer, BDP Italije je opao za svega 0,2%, što daje nadu u završetak recesije u sledećem kvartalu posle godinu i po dana pada ekonomije. Međutim, zamenik predsednika Evropske komisije Oli Ren je apelovao na to da se ne donose preuranjeni zaključci. On je istakao da su pozitivne tendencije još uvek previše slabe da bi se najavljivao izlazak iz krize. Komentariše načelnik Departmana za upravljanje aktivom KFS-Group Roman Andrejev.

- Zasad je teško govoriti o stabilnosti. Kao prvo, svoju ulogu može odigrati sezonski faktor. Kao drugo, da bi se ekonomski rast smatrao stabilnim treba sačekati bar tri kvartalna izveštaja ili još jedne podatke o tromesečju koji sve vreme treba da prikazuju porast. Tada se može govoriti o tome da se stabilan rast nastavlja. Zbog toga je zasad preuranjeno govoriti o potpunom izlasku iz recesije, iako se tendencija već zapaža.

Ekonomski rast se vratio u zonu evra u drugom kvartalu zbog povećane potražnje proizvoda, koja se dešava u zemljama evrozone, ističe načelnik odeljenja za investicije upravne kompanije „Progres kapital“ Evgenije Tupikin.

- Značajniji porast nego što su analitičari očekivali izazvan je povećanjem potražnje izvoznih proizvoda u ovim zemljama. Vidimo da je u drugom kvartalu kurs evra prema dolaru ozbiljno padao u odnosu na početak godine, što je omogućavalo povećanje izvoza. Takođe ćemo istaći prilično veliki udeo Nemačke i Fancuske u udelu rasta ovih pokazatelja i povećanju troškova. Ovo je povezano i s vojnim rashodima i sa socijalnim rashodima.

Dobri pokazatelji ekonomije evrozone treba da podrže kurs jedinstvene valute. Teoretski, ona ima svoj potencijal za rast. Međutim, teško da će on biti značajan. Kurs evra je počeo da raste pose nedavnih signala od strane Federalnog rezervnog sistema SAD o tome da smanjenje programa za podršku američke ekonomije ne treba očekivati u skorije vreme. Međutim, već uskoro ovaj rast može da se zaustavi, ističe direktor analitičkog Departmna investiciono-finansijske kompanije „MetrOpol“ Mark Rubinštajn.

- Pre nekoliko nedelja došlo je do stabilizacije evra s nivoa 1.31 na nivou od 1.33 u paru s dolarom. Ne očekujem dalji rast evra. Trenutno jača očekivanje da Centralna banka SAD već u septembru može doneti odluku o tome da se smanji program „količinskog ublažavanja“. To će predstavljati podršku dolara, dakle, evro u paru s dolarom i drugim valutama više neće jačati.

Osim toga, premašivanje vrednosti od 1 dolara i 40 centi za evro može predstavljati bolan udarac po ekonomiju evrozone. Jaka valuta će otežati položaj evropskih izvoznika na svetskim tržištima, dakle otežaće dalji izlazak iz krize. Jer, upravo oblasti koje su orijentisane na izvoz predstavljaju osnovu ekonomije cele evrozone.