U Rusiji se slavi 70-godišnji jubilej Kurske bitke

U Rusiji se slavi 70-godišnjica završetka jedne od najstrašnijih borbi u svetskoj istoriji. 23. avgusta 1943. godine završena je Kurska bitka. Predsednik vlade Dmitrij Medvedev je čestitao veteranima Velikog Otadžbinskog rata. Ruski premijer je posetio memorijalni kompleks „Kurska duga“ i položio je venac na spomenik Neznanom junaku.

Iz godine u godinu ima sve manje svedoka ovih strašnih događaja. Na memorijal Kurska duga danas je došlo 15 veterana. Najmlađi ima 86 godina. Premijer Dmitrij Medvedev je svima čestitao 70-godišnjicu završetka Kurske bitke i istakao je da mu je vrlo prijatno da se tako značajnog dana nalazi na kurskoj zemlji:

- Danas sam po ko zna koji put, prelistavajući stranice posvećene ovom važnom događaju u istoriji Velikog Otabinskog rata uhvatio sebe da mislim da nije bilo ničeg sličnog u istoriji čovečanstva. I otvoreno govoreći, više nikad se neće ni desiti. Nikad nije bilo takve koncentracije vojske, tehnike, a što je glavno, koncentracije ljudske volje koja je omogućila da se slomi kičma Hitlerove vojske i koja je u suštini preokrenula tok Velikog Otadžbinskog rata. Posle Kurske bitke neprijatelj više nijednom nije mogao da nanese veće gubitke Crvenoj armiji. Da, posle toga su se nastavile bitke, predstojali su i drugi važni događaji, ali je upravo Kurska bitka predstavljala preokret u istoriji Velikog Otadžbinskog rata. I to nije učinila tehnika, mada je odigrala kolosalnu ulogu, to nisu učinili neki proračuni, iako je uloga vojnih načelnika bezuslovno bila od ogromne važnosti. To su izdejstvovali naši vojnici, oni koji su obezbedili pobedu naše zemlje.

Teški okršaji kod Kurska trajali su 49 dana. U njima je učestvovalo oko dva miliona ljudi, šest hiljada tenkova i četiri hiljade aviona. Na pitanje gde su crpeli snagu za suprotstavljanje tako ozbiljnom neprijatelju veterani danas sležu ramenima i iskreno se dive svojim saborcima. „Svi su se borili, ne na život, već na smrt, pokazali su neviđenu hrabrost i bezgraničnu odanost našoj Domovini,“ – kaže učesnik u Velikom Otadžbinskom ratu Anatolije Ščerbakov:

- Posebno me zadivljuje duh koji je bio prisutan u našoj vojsci. Zamislite ovu hitlerovsku armadu u kojoj je bilo koncentrisano 100 divizija – 41 odsto vojske koja se nalazila na sovjetsko-nemačkom frontu. Novi tenkovi „Tigrovi“ i „Panteri“ s oklopima koje nije mogao da probije nijedan projektil. Svi su krenuli u napad i bez obzira na sve, naša vojska je pružila otpor. Niko nije odstupio.

Učesnik u Velikom Otadžbinskom ratu Ivan Černišov koji će za nedelju dana napuniti 88 godina, svoj ratni put je počeo upravo od Kurska. Priča kako je nekoliko dana pre nego što je krenuo na front dobio obaveštenje o tome da je njegov otac poginuo kod Lenjingrada. „Tako sam na neki način na frontu zamenio svog oca,“ – kaže veteran:

- Hteli smo da idemo u rat da branimo svoju Domovinu. Kod Riljska, ovde na Kurskoj dugi su nas zaustavili. Nas, omladinu su uputili u školski bataljon gde sam dobio zvanje vodnika – komandira jedinice. Posle toga smo bili upućeni na prvu liniju. Nemci su 5. avgusta krenuli u ofanzivu iz pravca sela Poniri i Belgoroda. Iz okoline Riljska smo upućeni u Poniri. Tamo sam bio ranjen.

Sećajući se događaja od pre sedamdeset godina veterani kažu da je bitka bila strašna: zemlja je gorela, to je bio pravi pakao. Poginulo je na stotine hiljada ljudi. Nije moguće da se to ponovi na našoj mnogostradalnoj zemlji, ponavljaju kao magičnu formulu.

Sa svoje strane, Dmitrij Medveev je poželeo veteranima zdravlje i da što duže ostanu u stroju. Ruski premijer je posebno istakao da posleratna generacija veteranima rata duguje život. „Ogromno hvala vam od nas, da nije vas, nikog od nas ne bi bilo,“ – rekao je Dmitrij Medvedev.

Svetlana Kalmikova,