Knjige za «specijalne» potrebe

Čitanje u toaletu je već odavno postalo obavezni atribut našeg života. Po statistici, preko 50% čitalačkog stanovništva Zemljine kugle nosi sa sobom knjige u «utočište mira, rada i nadahnuća».

Po statističkim podacima, svaki treći Englez (26% žena i 49% muškaraca) kad ide u toalet nosi nešto za čitanje. 65% ispitanika prednost daje novinama, 14% planira tekuće poslove, 10% čita časopise, i samo 8% - knjige. Za razonodu čitalačke publike u Velikoj Britaniji izdat je udžbenik japanske veštine origami na toaletnom papiru. Stanovnici Rusije tvrde da se ova navika pojavila u sovjetsko vreme zahvaljujući neiscrpnoj dovitljivosti ruskog naroda. Međutim, osnivač World Toilet Organization Džek Sim (Jack Sim) kaže da je čitanje u toaletu rašireno u celoj Evropi i Americi. Danas više nije moguće utvrditi ko je prvi u svakodnevicu uveo ovaj „običaj“ – Rusi, Nemci ili Amerikanci.Tako čovek, ne odvajajući se od «proizvodnje» može naučiti da pravi od papira cvetove, ribice, psiće i druge zanimljive stvarčice.

Nemački sociolozi tvrde da svaki stanovnik Nemačke čitajući u toaletu provodi u proseku 20-25 minuta dnevno. Zbog toga su praktični Nemci odlučili da štampaju dela nacionalnih klasika na toalet-papiru obuhvatajući na taj način značajan auditorijum! Prvo je za eksperiment izabrana poezija Hajnriha Hajnea. Ispostavilo se da jedna knjiga ne može da stane na jednu rolnu, zbog toga su papir počeli da prodaju u pakovanjima koja po obimu odgovaraju jednoj knjizi. Ovakvi proizvodi se nisu prodavali u supermarketima i u prodavnicama u kojima se prodaju kućne potrepštine, već kao što je red – u knjižarama.

Međutim, ova specifična oblast izdavaštva je najrazvijenija u Americi. U Sjedinjenim Državama trenutno radi nekoliko izdavačkih kuća specijalizovanih za izdavanje literature za čitanje u toaletu. Od prošlog veka su počeli da objavljuju specijalne serije knjižica za čitanje u toaletu. Trenutno u SAD postoji nekoliko izdavačkih kuća specijalizovanih za literaturu ove vrrste: na primer, «Uncle John's Bathroom Reader», «Red-Letter Press, Inc.». One objavljuju čitave serije knjiga. To su uglavnom informacije za razonodu: ukrštene reči, zanimljive enciklopedije, vicevi, humor.

U Rusiji zasad nema izdavačkih kuća specijalizovanih za «toaletnu» književnost. Zato ljudi u osamljenost nose sve što odražava njihova nasušna interesovanja. Učesnici u anonimnoj internet-anketi su s «Glasom Rusije» podelili svoja književna interesovanja:

- Ja čitam fantastiku, čini mi se da je to odgovarajući žanr, koji mi pomaže da se opustim», «Bez sumnje, klasika. Postepeno sam pročitao sva četiri toma «Rata i mira», drugačije nisam mogao, nisam imao strpljenja», «Sviđaju mi se ženski časopisi ili krimići, želim nešto lako i bezbrižno», «A ja čitam kuvare, tražim nove recepte, to je vrlo korisno za moju porodicu.

Kao što vidimo, strast prema čitanju u toaletu je raširena u čitavom svetu. Interesovanja čitalaca su vrlo raznovrsna, ali ih objedinjuje jedno: posećujući «mesto gde i car ide peške» sa sobom nose knjigu. Uz pravilan izbor literature, na mestu svakodnevne «meditacije» se može dobiti mnoštvo korisnih informacija, na primer, može se savladati gramatika stranog jezika.