Raskrinkavanja se nastavljaju: SAD špijunirale UN i misiju EU

Saznaje se za nove snakdalozne detalje delatnosti američke Agencije nacionalne bezbednosti. Kako se ispostavilo, američke specijalne službe su špijunirale sedište Organizacije Ujedinjenih Nacija. Prošlog leta ona su probile zaštitu i počele da prate seanse videoveze UN. Špijunirala je ANB i predstavništva EU u SAD.

Ovo je saopštio uticajni nemački list Špigel, pozivajući se na dokumenta dobijena od Edvarda Snoudena. Za sada zvaničnih izjava povodom nove porcije kompromitujućeg materijala nema ni od predstavnika UN, ni iz Brisela. Između ostalog, ako se i pojave, najveroatnije će imati strogo ritualni karakter, isto kao u slučaju prethodnih raskrinkavanja delatnosti ANB, smatra docent katedre za evropsku integraciju MGIMO Aleksandar Tevdoj-Burmuli.

- Svi znaju da Amerikanci odavno prate svoje saveznike, koriseći razna tehnička sredstva, i saveznici im odgovaraju istom merom. Ničeg novog i natprirodnog u toj praksi nema. Evropljani su prosto bili primorani da reaguju na objavljivanje ove informacije, pošto je ona stigla spolja. Ali ova reakcija je bila upućena ne toliko Vašingtonu, koliko evropskoj javnosti.

Između ostalog, rezignirani otkrivenim činjenicama bili su ne toliko obični nemački građani, koliko opozicione stranke, kaže rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta Vladislav Belov.

- Društvo je prihvatilo to kritički, ali mirno. Nije bilo masovnih protesta, demonstracija. Protest se povukao u političku opoziciju i bio je vezan za predizbornu borbu. Odgovarajuće partije, u prvom redu SDPG, zeleni, Piratska partija, partija levih, koje se nalaze u parlamentu, počele su da koriste ovaj skandal u svoje političke svrhe.

Iz publikacija Špigela takođe sledi da u aprilu ove godine saradnici ANB su sastavili tablicu u kojoj su ranžirali inforamcije vezane za pojedinu zemlju ili međunarodnu strukturu. Tako je naprimer MAGATE dobio najviši indeks – jedan. pri tome, kako se saznalo, ANB je postavila prisluškivače u sedište ove organizacije u Beču. EU je dobila indeks tri. ANB je zanimala u prvom redu finansijska stbilnost EU, trgovinski odnosi i spoljna politika. Što se tiče raznih država, indekst jedan su dobile Kina, Iran, Severna Koreja i Rusija.

Međutim saznalo se za detalje o samom zviždaču Snoudenu. Kako se ispostavilo, u Hongkongu on je bio pred izborom: ili da bude uhapšen za vreme razmatranja zahteva za ekstradiciju, ili da napusti teritoriju Kine. Kako saopštava Komersant, posle toga Snouden se obratio za pomoć ruskom konzulatu. Pri tome u Rusiji begunac zaista nije planirao da se zadržava, pošto je računao na azil na Kubi ili u jednoj od latinoameričkih zemalja. Ipak SAD su izvršile takav pritisak na njih da su one odbile to da učine. Na kraju je Snouden ostao blokiran na moskovskom aerodromu i morao je na kraju da traži politički azil u Rusiji.

Artem Kobzev,