Može se desiti da nestanu morske krabe

Može se desiti da krabe, morske zvezde i neki drugi stanovnici mora nestanu ne samo s jelovnika u restoranima, već i uopšte iz svetskog okeana za svega nekoliko decenija. Čitava stvar je u tome što sredina u okeanima postaje sve kiselija zbog velikog sadržaja ugljen-dioksida u vodi. Do ovakvog zaključka su u zajedničkom referatu došli vodeći okeanolozi sveta, uključujući i stručnjake moskovskog Instituta za okeanologiju.

Okeani apsorbuju oko jedne četvrtine ugljen-dioksida koji čovek proizvodi. Ipak, povećana koncentracija ugljen-dioksida u vodi dovodi do povećane kiselosti okeana. Jer, od ugljen-dioksida se stvara ugljena kiselina. Ona utiče na stanje morskih organizama.

Najviše stradaju korali i mekušci. Kod njih dolazi do promene metabolizma i brzine rasta, utvrdili su naučnici. Panciri morskih životinja gube kalcijum, a to znači da postaju manje tvrdi. Dok su ribe dovoljno aktivne i mogu da regulišu bilans kiselina i alkalija u svojoj krvi, za korale koji ceo život provode na jednom mestu, to je teško. Oni ne mogu da nadoknade oštećeni skelet i sa vremenom ginu.

Po mišljenju ruskih okeanologa, teško da će morske zvezde preživeti uz trenutni rast koncentracije ugljen-dioksida. Naučnici prognoziraju da će ova vrsta nestati do kraja 21. veka. U posebnoj grupi rizika su krabe i morski pauci, kažu naučnici. Na njih negativno utiče ne samo sve veća kiselost vode, već i povećanje temperature okeana zbog zagrevanja klime.

Akumulacija ugljene kiseline u vodi dovodi do još jednog ekološki pogubnog procesa, dodaju stručnjaci Instituta za okeanologiju. Dolazi do smanjenja emitovanja sumpora u atmosferu. Zbog povećanja kiselosti vode ginu fitoplanktoni – hrana mnogih morskih životinja.

Okeanolozi su trenutno stanje Svetskog okeana uporedili s onim u kojem se nalazio pre 55 miliona godina. I tada se odvijalo zasićavanje vode ugljen-dioksidom. Usled toga nestale su populacije mnogih vrsta morskih stanovnika.

Olga Sobolevska,