Pobede i greške generala Brusilova

31. avgusta se navršilo 160 godina rođenja generala od konjice Alekseja Brusilova. On je postao poznat u vreme Prvog svetskog rata. Ruska je armija na Jugo-Zapadnom frontu, kojim je komandovao general, leti 1916. godine nanela razorni udarac Austro-Ugarskoj. Tu ofanzivu istoričari smatraju istaknutom, ali zovu različito: jedni Brusilovskim, drugi Luckim prodorom.

Kao mlad oficir se Aleksej Brusilov istakao u Rusko-turskom ratu 1877.-78. godine na Kavkazu. On je dobio tri borna ordena i zvanje štabs-rotmistra. Kada se vratio u Peterburg, on se upisao u oficirsku konjičku školu. 25 godina se on bavio pedagoškom delatnošću, zatim je rukovodio tom prestižnom vojnom školom. On se smatrao jednim od najboljih jahača i znalaca konjičkih veština. Brusilov je pisao knjige o konjičkom sportu. Postao je general. Kada je imao 53 godine, on je neočekivano za sve bio imenovan za komandanta divizije. Posle 10 godina, u vreme Prvog svetskog rata on je komandovao armijom u Galiciji, a zatim Jugo-Zapadnim frontom, koji je igrao važnu ulogu u vojnim akcijama saveznika. 1916. godine je održana konferencija predstavnika Vrhovne komande Antante u Šantiljiju gde je doneta odluka o zajedničkim napadima na Nemačku i Austro-Ugarsku, - priča direvtor ruskog vojno-istorijskog društva Mihail Mjagkov.

- Saveznici - Rusija, Engleska i Francuska su uskladile svoje vojne akcije. Prema planu ruske komande, leti se planirala grandiozna ofanziva frontova. Mada je prioritet bio pružen Zapadnom frontu, na savetovanju Glavnog štaba u aprilu 1916. godine Brusilov je insistirao da bi njegov Jugo-Zapadni front prvi napao protivnika. Usled uspešnih akcija armija Jugo-Zapadnog fronta u vreme prodora Austro-Ugarska se našla na rubu poraza.

Ofanziva je trajala 4 meseca. Broj zarobljenih je premašio 400 hiljada. U prodoru prema Lucku uspešno je bila iskorišćena nova taktika. Komandanti armija su dobili najviša odlikovanja. Među njima su bili generali Aleksej Kaledin, Petar Denikin i Vladimir Bezobrazov. Posebna zasluga pripada šefu artiljerije generalu Mihailu Hanžinu. Kasnije su ih kao predstavnike Bele garde brisali iz sovjetskih udžbenika istorije. Naučnik Ruskog instituta strateških istraživanja Petar Muljtatuli smatra da su Lucki prodor nepravedno nazvali Brusilovskim.

- Veliki Lucki prodor je bio jedna od glavnih odlučujućih bitaka Prvog svetskog rata. On je bio rezultat zajedničkog rukovodstva Glavnog štaba. Svakao, to je zasluga i samog Alekseja Brusilova, ali je ona bila svesno veoma preuveličan još 1916.-1917. godine od strane liberalne opozicije da bi se umanjila uloga cara kao Vrhovnog komandanta.

Brusilov je dobio zlatno đorđevsku sablju sa dijamantima, a nije postao, kao što je računao, nosilac Đorđevskog krsta 2. stepena. Savremenici su isticali da je častoljubivi general bio uvređen. U svakom slučaju on je aktivno učestvovao u takozvanoj Februarskoj buržoaskoj revoluciji. U maju te godine je Privremena vlada imenovala Brusilova Vrhovnim komandantom. Međutim, liberalne reforme su na frontu imale pogubne posledice. Počeo je nagli raspad armije. Brusilov je često govorio pred vojnicima, ali ga nisu slušali. Uskoro je on morao da podnese ostavku. U novembru 1917. godine on se ravnodušno odnosio prema borbama u Moskvi, ali ga je u njegovom stanu slučajno pogodio metak. To je bila prva u njegovom životu rana – u nogu. General se dugo lečio, zatim se dobrovoljno pridružio Crvenoj Armiji. On je iskreno želeo da obustavi bratoubilački Građanski rat. 1920. godine se on obratio belogardejcima Vrangelja na Krimu sa pozivom da polože oružje. Na časnu reč im je genaral garantovao život i slobodu. Mnogi su poverovali, te su bili pogubljeni. Brusilov je teško podneo taj tragičan događaj, ali nije odustao od službe u Crvenoj armiji.. 1926. godine on je umro od upale pluća, kada je imao 72 godine.

U ruskoj i inače svetskoj istoriji je uobičajeno da bitke dobiju naziv prema mestu, gde su se desile. Naprimer, Kulikovska bitka, bitka kod Vaterloa, Berlinska ofanziva. Pitanje kako će se u novim udžbenicima zvati ofanziva Ruske armije leti 1916. godine – Brusilovska ili Lucka ostaje otvoreno.

Mihail Aristov,