Vojni sukob u Siriji - šteta

Konflikt u Siriji traje od marta 2011. godine.

Žrtve i šteta od vojnog konflikta

U konfliktu je poginulo oko 100 000 građana.

Svoje domove u Siriji već je napustilo više od 4,5 miliona ljudi.

Prema podacima UN, broj izbeglica u druge zemlje dostigao je 1,7 miliona ljudi. Najvećoj opasnosti u Siriji podvrgnute su manjine – hrišćani svih konfesija i šiiti.

UN su objavile da do kraja godine za humanitarnu pomoć Siriji će biti potrebno više od 5 milijardi dolara. Ovo je najveća suma koju su UN ikada tražile.

Šteta ekonomiji

Dve godine oružanog sukoba dovele su sirijsku ekonomiju na ivicu bankrotstva. Šteta naneta ekonomskoj infrastrukturi u Siriji procenjuje se na 15 milijardi dolara (po drugim izvorima na 27,3 milijarde dolara).

Unutrašnji bruto proizvod je pao više nego za trećinu, za 35-40%.

Nezaposlenost je skočila 5 puta.

Valuta je obescenjena 6 puta.

Cene u zemlji su skočile za 36%.

Devizne rezerve Nacionalne banke Sirije su pale sa 18 milijardi na 2 milijarde dolara.

Štete od međunarodnih sankcija – 4 milijarde dolara, što je dovelo do deficita robe prve potrebe.

Bez kredita Irana, Rusije i Kine vlada nema za šta da kupuje hranu i gorivo.

Tri puta je smanjena proizvodnja nafte i prihodi od njene prodaje. Ustanici su zahvatili mnogo naftnih bušotina, posle čega je EU ukinula embargo na kupovinu sirijske nafte.

Teroristi su opljačkali oko 1000 fabrika i preduzeća u trgovinsko-industrijskom centru Alepo.

Oko 10 miliona Sirijaca živelo je u selima, 80% njih zarađivalo je za život baveći se poljoprivredom. Skok cena u ratno doba, oštećivanje poljoprivrednih mašina i skladišta, bekstvo farmera – na kraju je rod ili uništen, ili nema ko ga da sakupi.

Kulturna šteta

2012. godine ustanici su koristili eksploziv za miniranje tvrđave Alepo.

Zatvorena pijaca Suk el-Medina u Alepu je jedinstveni spomenik, najveća zatvorena pijaca u svetu, objekat Svetskog nasleđa UNESKA, napola uništena u paljbi.

Džamija Omejadov iz 706. godine naše ere podvrgnuta je razaranjima i pljačkama. Ona se nalazi na spisku Svetskog nasleđa UNESKA. Na teritoriji džamije se čuvaju neprocenjivi istorijski i religiozni spomenici.

Drevni spomenici u gradu Palmiri se nalaze u zoni rizika od razaranja i pljačke.

U tvrđavi Krak de Ševalije, jednoj od najpoznatijih srednjovekovnih citadela, zjape rupe.

Muzeji i grobnice u Dolini mrtvih potpuno su opljačkane.

U gradu Alameja srušene su antičke kolonade iz doba Aleksandara Velikog.

Vojna dejstva u Halebi, čiji stari deo se nalazi među objektima Svetskog nasleđa od 1986. godine izazvala su zabrinutost rukovodstva UNESKA.

Grad je sačuvao spomenike monumentalne arhitekture, koji odražavaju kulturu raznih civilizacija u toku milenijuma. Među njima su Hetiti, Asirci, Grci, Rimljani, Omejadi, Ajubidi, Mongoli, Mameluci i Otomani.

U uslovima građanskog konflikta vanrednu zabrinutost UNESKA izaziva pretnja od pljačke i razaranja objekata kulturnog nasleđa.