Sirija: šta može RM Rusije?

Ruska flota okuplja u Sredozemnom moru najveće snage od vremena raspada SSSR. Šta može da učini ruska operativna eskadra u slučaju zaoštravanja situacije?

Traženje mogućnosti

Zaoštravanje sirijske krize i vrlo realna perspektiva skorog početka rata zahtevaju od Rusije blagovremenu reakciju na dešavanja i prisustvo ratnih brodova u ovom slučaju znači više od jednostavnog „pokazivanja zastave“.

Koji instrumenti mogu da povećaju efikasnost prisustva ruske ratne mornarice u ključnim rejonima Svetskog okeana? Trenutno je u Sredozemnom moru okupljena grupacija RM Rusije, koja broji preko 10 brodova i nepoznati broj podmornica. Ovoliko brodova pod ruskom zastavom nalazi se u Sredozemnom moru prvi put za dve decenije posle rasformiranja 5. (mediteranske) Operativne eskadre RM SSSR u decemebru 1992. godine.

Pre svega, privlači pažnju veliki broj VDB – velikih desantnih brodova. U Sredozemnom moru se nalazi 7 VDB pod ruskom zastavom, uključujući dva tihookeanska, dva baltička i tri crnomorska. Neki od njih se u ovom moru nalaze već prilično dugo – tako je „Aleksandar Šabalin“ napustio Baltijsk još u decembru 2012. godine.

Prisustvo VDB se objašnjava nekolikim uzrocima. Jedan od osnovnih je taj da ovi brodovi obezbeđuju kanal za pružanje ruske pomoći zakonitoj vladi Sirije u njenoj borbi protiv terorizma. Kako su nedavno saopštile ruske informacione agencije pozivajući se na izvore u vojnom nadleštvu, ovi brodovi su korišćeni za dopremanje naoružanja kako bi se izbeglo ponavljanje incidenta s teretnim brodom „Alead“, čiji je prelazak u Siriju s helikopterima koji su se na njemu nalazili, zaustavljen u leto 2012. godine.

Drugi zadatak VDB u ovom rejonu jeste da se u slučaju potrebe obezbedi evakuacija iz Sirije ruskih državljana – upućenih na rad iz Rusije i onih koji stalno borave u Siriji.

Posmatranje i ne samo?

Međutim, eventualnom evakuacijom se zadaci flote ne završavaju, što potvrđuje prisustvo u Sredozemnom moru ratnih brodova RM Rusije. U toku narednih dana u istočni Mediteran treba da stigne raketna krstarica „Moskva“, koja je pre toga u Atlantiku i Tihom okeanu posetila Kubu i Nikaragvu. Ovaj brod treba da predstavlja jezgro jedinice zahvaljujući svom moćnom radiolokacionom kompleksu i PVO velikog dometa. Grupacija, kojoj u pojačanje stiže „Moskva“ moći će da reši niz bitnih zadataka već u slučaju početka rata.

Kao prvo, mogućnosti krstarice, pojačane opremom brodova za obaveštavanje, omogućiće da se stekne potpuna i verodostojna slika o dešavanjima zahvaljujući „pokrivanju“ radiolokacionim poljem celog istočnog Mediterana. Drugi zadatak će floti postaviti rukovodstvo zemlje i Oružanih snaga. Konačno, informacije o otkrivenim američkim krilatim raketama u slučaju da SAD otvore vatru po Siriji mogu se prenositi ne samo u Moskvu, već i u Damask i tako se može olakšati obaranje raketa od strane sirijske PVO.

Pored svih mogućnosti ruskih brodova grupacija u celini ima prilično ograničen potencijal, to se pre svega odnosi na vazduhoplovnu i amfibijsku komponentu. Ruski VDB koji se u ovom slučaju koriste za transport, ne predstavljaju alternativu punovrednim univerzalnim desantnim brodovima koji mogu da obezbede dugotrajno prisustvo na TVD grupacije morske pešadije s vazduhoplovnom podrškom.

To što u Sredozemnom moru u sastavu flote postoje 1-2 UDK tipa „Mistral“ moglo bi kvalitativno da pojača grupaciju, ali se glavni brod ovog tipa „Vladivostok“ zasad još uvek tek gradi u Sen-Nazeru. Još efikasniju podršku floti bi mogao da pruži nosač aviona, ali jedini brod ovog tipa u sastavu RM Rusije će u pohod u Sredozemno more izaći tek u decembru 2013. godine.

Ilija Kramnik,