Bekstvo iz Fejsbuka ili pravila internet higijene

11 miliona korisnika je ugasilo svoje profile u društvenoj mreži Fejsbuk. Po podacima anketa, njih oko polovina svoje postupke objašnjava bojaznima vezanim za čuvanje privatnosti na internetu. Kao impuls sa gašenje naloga poslužile su nedavne vesti o praćenju koje na internetu sprovodi Agencija za nacionalnu bezbednost SAD. Po mišljenju stručnjaka, ovakav odliv korisnika primoraće vlasnike društvenih mreža da se zamisle o svrsishodnosti tako tesne saradnje sa specijalnim službama

„Virtuelno samoubistvo“ – novinari su tako već krstili novi trend. Skoro 9 miliona ljudi u SAD i 2 miliona u Velikoj Britaniji nije žalilo fotografije, videosnimke i druge informacije koje su dugo godina sakupljali na svojim nalozima na Fejsbuku.

Britansko izdanje The Daily Mail je ovih dana objavilo rezultate ankete koju je sproveo Bečki univerzitet. Kako se ispostavilo, korisnici su Fejsbuk napuštali i ranije – Austrijanci su svoje istraživanje sproveli pre tri godine. Međutim, još tada je većina ispitanika – 43% - priznala da iz društvenih mreža odlaze zato što strahuju za neprikosnovenost ličnog života na internetu. Na drugom mestu je zajedničko nezadovoljstvo servisom. Među drugim razlozima su – odsustvo želje da se vode prazni razgovori i strah od toga da će postati zavisni od socijalne mreže. Međutim, problem u toku protekle tri godine nije nikud nestao, da ne kažemo nešto više, ističe rukovodilac grupe, koji je obavljao istraživanje, profesor Bečkog univerziteta Štefan Štiger.

- Prosto je podudarnost to što se članak [v The Daily Mail] pojavio upravo sad kad su ova pitanja aktuelna u vezi s ANB. Međutim, to istovremeno pokazuje koliko pomenuta tema ostaje aktuelna. Tada su, pre tri godine, zbog nezadovoljstva koje je izbilo, mnogi korisnici počeli da napuštaju Fejsbuk i sad vidimo nešto slično.

Povod za prvi talas bekstva iz Fejsbuka predstavljala je neodređena izjava vlasnika servisa Marka Cukerberga o tome da ljudi navodno imaju zastarelu predstavu o privatnosti na internetu. Sad su već korisnici društvenih mreža uz pomoć bivšeg radnika ANB Edvarda Snoudena dobili sasvim konkretne informacije: „Veliki brat“ vas budno posmatra koristeći komplikovane programe i čitavu vojsku saradnika. Prirodno je što su posle takvih stvari počeli da beže već milioni.

Istina, opasnost od praćenja i gubitka privatnosti nije u svim zemljama ozbiljno shvaćena. Kako je pokazala anketa koju je organizovao internet-sajt „Glas Rusije“, u Nemačkoj je svoje profile ugasilo samo 10% ispitanika, a još 16 je počelo opreznije da koristi lične podatke. Među frankofonim posetiocima sajta 13% se već izbavilo od akaunta, još 23 se sprema to da učini. Korisnike koji govore engleski perspektiva praćenja je uplašila više – već 57% je „ubilo“ svoje FB-profile. A među ruskim korisnicima koji su ugasili akaunte našlo se svega 4%.

Treba istaći da korisnici koji napuštaju Fejsbuk najverovatnije to ne čine pod uticajem trenutne odluke i emocija. To najpre svedoči o promišljenoj i odmerenoj odluci, jer nije tako jednostavno napustiti društvnu mrežu, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ profesor sociologije s Kornelskog univerziteta Majkl Mejsi.

- Izuzetno je teško ugasiti profil – Fejsbuk će to sprečavati na sve načine. Mnogo je lakše jednostavno ga ne koristiti. Osim toga, prilikom gašenja naloga gubite sav svoj sadržaj, fotografije itd. Čini se sve kako bi korisnik odustao od ovog koraka. Međutim, ako ljudi ipak idu na to i gase svoje profile, to znači da šalju jasan signal – signal koji odslikava njihovu uznemirenost zbog privatnosti ličnih informacija.

Da li će se nastaviti masovno gašenje profila? I do čega to može dovesti? – na ovo pitanje je „Glasu Rusije“ odgovorio izvršni direktor britanske kompanije u oblasti zaštite digitalnih prava Open Rights Group Džim Kilok:

- To će se sigurno odraziti na biznis: između ostalog, Fejsbuk će izgubiti prihod. Međutim, to je verovatno pozitivan momenat – jer u tom slučaju će kompanije morati ponovo da razmotre odnose s američkim specijalnim službama i da se pažljivije odnose prema zakonima koji dozvoljavaju vladi da prati informacije i da kršti poslovnu tajnu. Američki zakoni su potencijalno usmereni na to da specijalne službe mogu da dobiju svaku informaciju o svakom čoveku kojih ih potencijalno zanima – to je sad opštepoznata činjenica. Vlada ništa neće preduzeti. Mislim da će u tom slučaju društveni pritisak biti veoma umestan.

Istina, postoji i druga strana problema. Kultura ponašanja korisnika u internet-prostorima je do sada bila vrlo daleka od savršenstva. A privatnost se može obezbediti jednostavno, poštovanjem određene „higijene“ prilikom rada u mreži, uveren je poznati meksički politikolog Gabriel Kariljo.

- Ja svoj Fejsbuk koristim tako da niko od mene ne može da dobije suvišnu informaciju. Najbolji i očigledno jedini način da se to učini jeste da se ne objavljuju nikakvi tajni podaci o sebi u društvenim mrežama. Ne objavljujem tamo svoje telefone, lične fotografije, brojeve kreditnih kartica. Za mene je Fejsbuk pre svega sredstvo za masovno informisanje iz kojeg saznajem o aktuelnim svetskim događajima, a nije spremište ličnih podataka. Po mom mišljenju, mnogi ljudi ne shvataju važnost poštovanja pravila „higijene“ u internet-prostoru.

Kad je izbio skandal s praćenjem kompanije Facebook, Google i Yahoo su predložile da se uvedu nova pravila „otvorenosti“ koja će omogućiti korisnicima da provere koje infomacije i u kom obimu prikupljaju specijalne službe. Po mišljenju stručnjaka takva transparentnost će u izvesnoj meri pomoći. Ipak, glavni korak treba da preduzmu vlasti zakonodavno ograničivši mogućnosti praćenja ljudi bez odgovarajuće sudske odluke. Dok toga ne bude bilo društvene mreže će gubiti korisnike, a zajedno s njima i prihode.

Andrej Smirnov,