Sergej Rjabkov: „U Siriji postoji čvrsta politička volja za ispunjavanje dogovora“

U noći između petka i subote po moskovskom vremenu treba da budu donete važne odluke o Siriji. Organizacija za zabranu hemijskog oružja objaviće u Hagu procesualne odluke o saradnji sa Sirijom, čiji rezultat treba da bude njeno hemijsko razoružanje.

Odmah posle toga u Njujorku će biti održano glasanje u Savetu bezbednosti UN o rezoluciji koja obavezuje Siriju na takvu saradnju. Kompromisni nacrt rezolucije usaglasile su Rusija i SAD. Zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov je u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ govorio o suštini novih dogovora i rokovima za njihovo izvršenje.

- Da li je Rusija učinila veliki ustupak Amerikancima usvojivši to što se pominje VII Glava Ustava UN u nacrtu rezolucije SB o Siriji? Rusija dopušta mogućnost da protiv Sirije u svakom slučaju neće biti odmah primenjena sila, ali SAD ovu tačku mogu tumačiti potpuno drugačije?

Nema nikakvih ustupaka. Nema ni najmanjeg odstupanja od teksta okvirnog dogovora koji je postignut između delegacija Rusije i SAD 14. septembra u Ženevi. Glavno je to da je ovde isključen automatizam primene VII Glave. Istaći ću da proces rada na tekstu rezolucije još uvek nije završen. Podvlačim da će se u slučaju da ne bude sprovedena data rezolucija koja se trenutno priprema za usvajanje, raditi o primeni mera po VII Glavi. Ovo se tiče predaje hemijskog naoružanja pod međunarodnu kontrolu ili njegovog korišćenja od strane bilo koga u Sirijskoj arapskoj republici.

Međutim, jasno je da bez konstatacije ovih činjenica i bez donošenja konsolidovane odluke u vezi s ovim, data odredba ne može biti primenjena. Dakle, ova odredba se ne može primeniti odmah. Ako neko to tumači drugačije to znači da ide protiv Ustava UN i vraća se na logiku agresije kršeći međunarodno pravo. A upravo to pokušavamo da sprečimo. Tumačenje koje mi dajemo je jedino moguće i dopustivo, kako s pravne, tako i s političke tačke gledišta. Ne vidim nikakav ustupak s ruske strane i nikakvu opasnost da će se nešto desiti u „automatskom režimu“.

Ukoliko se desi da sirijska vlada ne sarađuje, da li će biti potrebna druga rezolucija?

- Radi se o VII Glavi samo u korelaciji s predajom hemijskog naoružanja ili njegovog korišćenja. Što se tiče saradnje ili njenog odsustva, to je u principu izvedeno iz konteksta VII Glave.

Pre sednice Saveta bezbednosti UN u Njujorku, biće održano savetovanje u Hagu u direkciji Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Zbog čega je važna deklaracija o hemijskom oružju u Siriji koju usaglašava izvršni komitet ove organizacije?

- Sve je to u stadijum usaglašavanja, ne mogu da komentarišem sadržaj. Međutim, radi se o tome da se potvrde odredbe koje trenutno ulaze u sastav nacrta odluke izvršnog komiteta saveta Organizacije o zabrani hemijskog oružja. Sirijska vlada u toku poslednjih dana čini korake ka saradnji s Organizacijom za zabranu hemijskog oružja (OZHO) i to čini čak i pre određenih rokova. Sirijci su već predali takozvane primarne informacije. Već su odredili svog predstavnika koji privremeno sarađuje s tehničkim sekretarijatom OZHO i s delegacijama u Hagu. A nakon što pomenuta odluka izvršnog saveta OZHO bude usvojena, Sirijci će u najskorije vreme predati dodatne informacije o hemijskom programu Sirije, o rezervama, o hemijskim formulama materija koje se primenjuju za izradu bojnih otrova i municije, o tipovima municije i tako dalje.

I kakva je dinamika aktivnosti?

- Prvi korak je upućivanje u Siriju grupe inspektora koji treba da provere odgovarajuće informacije. Ova inspekcija treba da se obavi za mesec dana. Zatim će biti održana nova runda konsultacija u Hagu. I to će se već dešavati kad Sirija postane punopravna strana u Konvenciji o zabrani hemijskog oružja – od 14. oktobra, tako da će sledeće konsultacije biti održane već uz učestvoanje Sirije. Tada će biti izrađen konkretan plan aktivnosti o likvidaciji sirijskog hemijskog oružja u toku prvog polugodišta 2014. godine.

O redosledu eventualnih koraka u dobroj meri se može suditi na osnovu sadržaja rusko-američkog okvirnog dogovora. I mi ćemo insistirati da se ovaj redosled poštuje. On je logičan, razumljiv i ne treba da izaziva pitanja.

Da li su se međunarodni inspektori već vratili u Siriju? Da li je njihova misija samo da istraže avgustovske događaje u predgrađu Damaska ili imaju i druge zadatke?

- Ova grupa inspektora UN je upućena u Siriju radi izvršenja dve rezolucije Generalne Skupštine koje su donete još osamdesetih godina prošlog veka kad je stvoren ovaj mehanizam. Ove grupa je istražila, po našem mišljenju, nedovoljno potpuno i u izvesnoj meri selektivno, informacije o primeni hemijskog oružja u damaskom predgrađu Guta. Međutim, grupa uopšte nije istražila još tri slučaja o kojima postoji ozbiljan materijal koji treba proučiti. Posle incidenta od 21. avgusta, odnosno, 22, 23. i 24. avgusta otprilike u istom ovom rejonu. Po mišeljenju vlade Sirije, koje mi delimo, primenjene su bojne otrovne materije, o tome ima mnogo materijala. Sve ovo takođe treba da bude ispitano i analizirano u celosti. Tek tada će moći da se smatra da je mandat grupe UN ispunjen u punom obimu.

Nedavno ste se sreli u Damasku s predsednikom Sirije Bašarom Asadom. Da li je on spreman za nastavak saradnje?

- Sirijski predsednik i rukovodstvo zemlje su potpuno privrženi ostvarenju dogovora, koji se tiču likvidacije hemijskog oružja u Siriji. U to nema nikakve sumnje. Sirijska strana shvata meru svoje odgovornosti i polazi od toga da je bez obzira na intenzitet dinamike i potrebu da se ulože veliki napori za njeno sprovođenje, sve to moguće. Politička volja postoji i ona je potvrđena na najvišem nivou.

Podjednako je važno raspoloženje rukovodstva Sirije za kretanje putem ostvarenja ženevskih dogovora od 30. juna 2012. godine. Vlada Sirije je spremna da na konferenciju o čijoj se organizaciji govori u poslednje vreme, uputi reprezentativnu ovlašćenu delegaciju koja će voditi diskusiju s krugovima opozicije. A oni na toj konferenciji treba da budu zastupljeni široko, a ne samo u formatu takozvane Nacionalne koalicije. Oni će razmatrati kako da se započne prelazni proces. O svim ovim aspektima dobili smo potvrde od strane sirijske vlade da u Damasku postoji odlučnost delovanja u ovom ključu.

U vezi sa situacijom u Siriji često se pominju Iran i njegov nuklearni program. Kakve su šanse za pozitivno rešavanje krize u ovoj potencijalno „užarenoj“ tački regiona?

- Čini mi se da je dobar signal ono što smo sad čuli od svih učesnika u ovom pregovaračkom procesu u Njujorku. I iranska strana, uključujući najviši nivo, i predstavnici šestorke potvrdili su odlučnost da se kreću ka regulisanju. Ovo se nije očitovalo samo u izjavama, već i u konkretnim dogovorima. Bliži se sledeća runda i spremni smo da učestvujemo u njoj. Usaglašavanje organizacionih momenata je završeno i raspoloženje uoči runde je dobro. Sad je važno da se nastavi posao od one tačke na kojoj smo ove godine stali u Alma-Ati. Odnosno, ne treba se baviti ponavljanjem prođenog, već treba pristupiti traženju realnih rešenja. To je moguće i šanse za takav tok pregovora su po našoj proceni nešto veće nego ranije. Svi učesnici u pregovorima, uključujući i Irance i predstavnike šestorke, sudeći po svemu, dele ovu procenu.

Jelena Suponina,