(NE)VERNE TOME

    I telesne i duhovne oči svih pravoslavnih vernika, sveštenika, monaha i monahinja, ali i one najšire javnosti, uvek su u vreme zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora SPC uprte u naše otačastvene arhijereje, koji po apostolskom prejemstvu i blagodati Božijoj koju na sebi i sobom nose, učestvuju na zasedanju Sabora. U njih su uprte ne samo duhovne i telesne oči naroda i sveštenstva Božijeg nego i molitve. Kako lične tako i crkvene. A to je najvažnije. Niko još nije objavio niti obavestio širu javnost da na svetim bogosluženjima u svim hramovima naše pomesne Crkve, u vreme zasedanja Sabora, sveštenoslužitelji u jektenijama molitveno pominju i saborske oce arhijereje. Tako je bilo. Tako je sada. Tako će i biti do skončanja sveta.
   
Dok čitam sve ono što je prethodnih dana objavljeno ne mogu, a da se ne vratim u maj ove godine kada se po medijima svašta pisalo, nedgovorno izjavljivalo i, kako se pokazalo, pogrešno prorokovalo. Od gromopucateljnih naslova, pretećih izjava, zabrinutih komentatora i verskih analitičara (koji to jesu i koji to nisu) ostala je ružna slika i mrlja na mnogim obrazima. 

Ne sme se zaboraviti da je Crkva Hristova bogočovečanski organizam koji ima svoj Bogom ustanovljeni osveštani poredak tako da nema i ne može biti nejasnih i nerešivih situacija ni po mnogo manje bitnim pitanjima od tako važnog pitanja kao što je pitanje izbora patrijarha u svakom, pa eventualno i u ovom vremenu. Takvu činjenicu, na žalost, ne znaju mnogi koji su se o tome prethodnih dana i nedelja izjašnjavali i tobože pojašnjavali, a sve sa ciljem da bi neupućene iz svojih razloga i ko zna čijih interesa zbunjivali i duhovno remetili.

Svega nedostaje u ovim tranzicionim vremenima, a najviše nedostaje vere, trezvenosti i smirenoumlja. Nisam primetio da se iko od analitičara i komentatora setio da napravi podsećanje i informaciju kako se i u kojim situacijama u ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama bira predstojatelj. Nije bilo ni skromne informacije da saborski izbor patrijarha u svim pomesnim crkvama uvek predstavlja posebnu i važnu i crkvenu i društvenu temu, pa je tako i kod nas.

Crkvu Hristovu na zemlji čine živi ljudi sa svojim vrlinama i manama, ali blagodat Duha Svetoga je ta koja nemoći ljudske isceljuje i slabosti nadopunjuje. Molimo se Bogu da tako bude i ovoga puta.
Crkva Hristova nigde, pa ni u rodu Svetoga Save nije ni sardina, ni konzerva, ni mumija, ni komitet, ni razbojnička pećina, ni pazarište. Upravo zbog toga što Crkva Hristova kao večni sabor Boga i Božijih ljudi nije sve ovo što sam napred rekao u njoj kao telu Hristovom ima i različitih ljudi, i različitih mišljenja, i različitih predloga, i različitih pogleda i slobode i prava da se to na odgovoran, trezven i ozbiljan način saopšti.

A ako se dogodi da neko sumnja ili ne veruje u nešto onda valja podsetiti da u Crkvi Hristovoj postoji i Toma, jedan od učenika Hristovih, koji, dok nije video, nije poverovao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Otuda su oni crnorisci koji prethodnih dana nisu verovali dok ne bi videli baš na tragu Tominom. Ovo vreme i ovaj narod zapamtiće i takav vid neverovanja sećajući se nelažnih jevanđelskih pouka da ne treba biti neveran nego veran i da su blaženi oni koji videše, a poverovaše!!!

Naše arhijereje treba pustiti da u miru i ljubavi, ozbiljno, odgovorno i dostojanstveno donose odluke za koje ih je Bog odredio. Najvažnije je da se, ukoliko se usvoji molba patrijarha Pavla, novi duhovni otac izabere po Božijoj volji. Važno je i da arhijereji prepoznaju interesovanje javnosti za njihovu sveukupnu sveštenu misiju. Nema sumnje da rod hoće – Reč!