Znate li da... Dan deda i baba

Sigurno ste čuli o postojanju ljudi koji fotografiju deteta iz džepa izvade brže nego kauboj izvuče revolver. Pa svakako, to su dede i babe.

Ima toliko praznika, za koje nismo ni svesni! U svakoj zemlji, svakako, postoje svoji jubileji i slavlja. Praznik o kojem govorimo je pozajmljen, pa ipak niko ne protestuje zbog toga. Takva je situacija sa novim za mnoge građane Rusije praznikom - Danom deda i baba. Ideju održavanja takvog praznika su predložili Holanđani, tačnije rečeno, njihov Cvetni savet. Međutim, građani Rusije su rado prihvatili ovu inicijativu. Cvećarima Holandije to ništa ne šteti - cveće i dalje ostaje glavni poklon. Međutim, najviše se raduju ovom prazniku, svakako, unuci.

Inače, divan praznik posvećen dedama i babama postoji u mnogim zemljama. Nije obavezno slaviti ga u oktobru. Kanađani ga slave u septembru, Francuzi u prvoj polovini marta. Poljaci su mu posvetili dva dana. Koje bi dete odbilo bakine pite, slatko i bajku pre spavanja, znajući da i sutra može da uživa u svemu tome?

A šta je sa dedama? Muškarci su obično strogi prema svojoj deci, a s unucima se neobično menjaju. Postoji izreka: ako dede i unuci lako nađu zajednički jezik, znači da imaju zajedničke neprijatelje. Ustvari, dede i unuke ujedinjuju ne zajednički neprijatelji, već mogućnost da se deda ponovo oseti mlad, potreban, a mališan da nađe odraslog prijatelja, pažljivog i mudrog. Ono što je stariji saznao i naučio pre više godina, malom tek predstoji da savlada. Divno je kad njegov prvi učitelj, savetodavac i prijatelj postane upravo deda.

Babe i dede su verovatno pored roditelja najvažniji ljudi u dečijem životu. Najbolji, najpravedniji, najudobniji, najstrpljiviji. Nije tako važno što nisu više mladi. Možda je to za njih upravo od velike vrednosti? Mada se danas "institut" baki očito podmladio. Često se može sresti "baka" vitkog stasa u modernoj haljini, našminkana, sa lepom frizurom, koja žuri ne da napravi unuku palačinke, već da prokontroliše neki tromesečni izveštaj, ili dođe na vreme u fitnes klub, na žur... Doduše, one ne prestaju da budu bake. Sigurna sam da obožavaju svoje unuke.

Ma kakve da su - divno je što ih ima. Recite, šta bi mi, odrasli, bez njih radili? Bez njihovih pita i slatkog, njihovih saveta, strogog ili umiljatog pogleda. Bez njihove ljubavi.

Jelena Jegorova,