«Amputacija» Srba sa Kosova

Na Kosovu se 3. novembra održavaju opštinski izbori, u kojima prvi put od nastanka 2008. godine samoproglašene albanske republike morali bi, u principu, da široko učestvuju Srbi sa Kosova. Mada je reč samo o mesnim organima vlasti, za pokrajinu i sudbinu srbskih opština ti su izbori posebni. Oni faktički moraju da uspostave status Kosova kao nezavisne države, te konačno amputiraju Srbe sa Kosova od Srbije. Zvanični Beograd ustvari «predaje» srbsko stanovništvo pokrajine za početak pregovora o učlanjivanju u EU.

U aprilu ove godine Beograd i Priština, pod pritiskom Brisela i Vašingtona, potpisali su sporazum o «normalizaciji» odnosa. Njim su zapravo predata Prištini sva prava za održavanje i organizaciju opštinskih izbora. Pre toga je Srbija, koja nije za sada priznala Prištinu zvanično, formalno zadržavala pravo na organizaciju mesnih izbora.

Iza tih izbora ustvari stoji konačna likvidacija nominalnog prisustva Srbije na severu Kosova, - kaže analitičar Instituta slavistike RAN Georgij Engelgardt. To će biti nešto poput pravnog potvrđivanja povlačenja Srbije sa Kosova: posle izbora će sve srpske strukture na Kosovu i Metohiji automatski prestati da postoje. Zameniće ih albanske strukture, - podseća Engelgardt.

- To je jedan od redovnih velikih ustupaka Beograda EU i SAD-u. Beograd čini ono, što od njega traže Brisel i Vašington – bezuslovno priznanje Kosova.

Sever Kosova je sve do sada bio za srbsko stanovništvo najbezbednija teritorija, - kaže Georgij Engelgardt. Sa integracijom u kosovske strukture upravljanja za kosovske Srbe problemi se neće smanjiti već, naprotiv, biće zaoštreni.

Beograd, svakako, «predaje» kosovske Srbe za članstvo u EU. Samo nije jasno, na šta se on nada, - nastavlja Georgij Engelgardt.

- Ni po stanju ekonomije, ni pravnog sistema Srbija se ne uklapa u EU. Nema nikakvih osnova da se smatra da će narednih decenija ona postati članica EU.

Briselski sporazum predviđa, između ostalog, raspuštanje srpske policije. Umesto nje na čitavoj teritoriji Kosova moraju da funkcionišu samo albanske pravne strukture.

Glavno pitanje, na koje niko ne može da odgovori: ako Srbija odlazi, ko će braniti interese srbskog stanovništva na Kosovu? To sigurno neće biti albanska policija. Tužno je, što Srbe na Kosovu bukvalno teraju da učestvuju na izborima ne samo Vašington i Brisel, već i vlasti u Beogradu. To je komentar eksperta Centra proučavanja savremene balkanske krize Ana Filimonova.

- I to, srpske vlasti teraju Srbe na izbore pretnjama i ucenama. Srbima, koji rade u sistemu mesnog upravljanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja, prosvete prete otpuštanjem, ako njihove porodice ne učestvuju na izborima. Prekršivši zakone, pre isteka mandata su suspendovali sve glavne šefove srbskih opština na severu Kosova.

Sve su ih zamenili popustljivijim rukovodiocima, koji prihvataju predstojeće izbore.

Prve slične izbore 2009. godine Srbi sa Kosova su faktički bojkotovali.

Uoči izbora 3. novembra situacija oko njih je bila paradoksalna. Premijer Srbije Ivica Dačić pozvao je mesne Srbe da aktivno učestvuju u glasanju da bi «obezbedili svoja prava». Kosovo može da se vrati Srbiji samo putem rata, - kaže on. Za takav rat Beograd nije spreman.

U severnim enklavama Kosova, gde je usredsređena većina srbskog stanovništva, Srbi skidaju plakate sa srbskim kandidatima. Njih otvoreno nazivaju kolaboracionistima. Računica onih, koji ne nameravaju da se pokore Albancima, jednostavna je: ako izbori propadnu, propašće i briselski dogovori o «normalizaciji», dakle, propašće i priznanje Kosova od strane Srbije.

Od 2008. godine Kosovo je priznalo 100 država UN. Od 28 članica EU Prištinu ne priznaju Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka. Rusija odbije da smatra Kosovsku državnost legitimnom zbog kršenja statuta UN u procesu uspostavljanja statusa Kosova. Njegovu državnost nisu priznali Kina, Indija, Gruzija, Brazil, Izrael i još 60 zemalja. Skoro sve se one boje da će priznanje stvoriti opasan presedan i podstaći separatističke pokrete po čitavom svetu.

Andrej Fedjašin,