Kiberprostor: suverena teritorija

Strategija kibernetičke bezbednosti pojaviće se u Rusiji u doglednoj budućnosti. Ovo je ovih dana saopštio član Vojno-industrijske komisije u vladi Igor Šeremet.

Za postojanje programa praćenja saznalo se iz raskrinkavanja bivšeg saradnika ANB Edvarda Snoudena. Kako se ispostavilo, svakodnevno sistemi za sakupljanje informacija ANB (između ostalog PRISM), presretali su i snimali oko 1,7 milijardi telefonskih razgovora i elektronskih saopštenja oko 5 milijardi snimaka o lociranju i kretanju vlasnika mobilnih telefona po čitavom svetu. Bez obzira na skandal, američke vlasti izjavljuju da su takva dejstva potpuno zakonita, tačnije odgovaraju unutrašnjem zakonodavstvu SAD.

Istovremeno praćene, prisluškivanje i provaljivanje elektronske pošte samo su instrumenti. Jedan od glavnih ciljeva koji postižu pomoću njih specijalne službe jeste manipulisanje javnim mnjenjem, kaže Igor Neždanov, rukovodilac departmana za informacione ratove Laboratorije perspektivnih razrada.

- 2010. godine, shvativši da je dati pravac vrlo perspektivan i da daje ozbiljne rezultate, paralelno su bila pokrenuta dva istraživanja. Jedno u Agenciji naprednih odbrambenih istraživačkih projekata, odeljenju Pentagona, drugo u FBR o mogućosti korišćenja inforamcija iz društvenih mreža za potrebe države. Bilo je nekoliko pravaca. Prvi je otkrivanje takozvanih kriznih situacija. Prema podacima iz ovih izvora odnošene su odluke o postojanju potencijalne opasnosti, mogućnosti njenog izbijanja, jačanja krize, između ostalog socijalne. Drugi pravac je otkrivanje stabilnih socijalnih grupa. Kada su oni počeli da deluju postalo je jasno da isto tako mogu da se upotrebe protiv druge države – za otkrivanje socijalne napetosti, problematičnih tema koje brinu sve. U datoj fazi ovaj sistem se aktivno koristi. Prvo je on bio pod Ujedinjenom kibernetičkom komandom Pentagona, sa da je u ANB.

Prema ocenama eksperata, u Tunisu, tamo gde je pre dve godine započelo arapsko proleće, ovaj sistem je korišten u test režimu. A već u Libiji moglo je da se govori o tome da je proces potpuno automatizovan.

U Rusiji, nažalost, sa zakašnjenjem je došlo razumevanje da je kibernetički prostor isti takav prostor države, resurs koji može da bude iskorišten od strane protivnika na štetu države. Ipak mada i kasnije nego u SAD, radovi su počeli. Sada, po rečima eksperta, osnovni radovi se vode u tehničkom pravcu – tačnije zaštita od virusa, DDoS-napada. A radovni za zaštiti od manipulisanja ljudima za sada su u početnoj fazi. Upečatljivi primer takvog korišćenja kibernetičkog oružja može da se vidi danas u Ukrajini. Vrši se aktivan pritisak uz pomoć društvenih servisa, širi se dezinformacija, drutšvo se podstiče na određena dejstva.

Neki instrumenti za borbu protiv ovakvih psiholoških napada u Rusiji su već razrađeni, kaže Igor Neždanov.

- Sada smo završili izradu algoritama i tehnologija i završavamo realizaciju čitavog kompleksa u softveru – od otkrivanja informacionog napada, otkrivanja slabih mesta oponenta, izrade scenarija korišćenja ovih osetljivih mesta do delovanja preko rasprostiranja informacija. U konačnoj fazi će se dobiti proizvod koji omogućava suprotstavljanje informacionim napadima spolja – pri tome ne samo prema činjenici njihovog početka, već otkrivajući pripremu za ove napade. To je već oprobano u nizu realnih primera

Za sada je rano govoriti o potpunoj kontroli države nad mogućim virtualnim upadima na svoju teritoriju. Ali za sada takvo odbramben oružje u procesu razrade, zaštita od štetnih i razornih informacija stvar je svakog više ili manje svesnog člana društva, smatra ukrajinski ekspert za informaciono-analitički rad Dmitrij Zolotunih. Po njegovom mišljenju, jedino što može da se suprotstavi ovom uticaju jeste građanin koji želi objektivno da percipira dešavanja: svako saopštenje da dovodi u sumnju. Da li postoji sigurnost da inofrmaciju prenose ljudi koji lično učestvuju u događaju? Sama činjenica postavke takvog pitanja znači da manipulatorima ne ide sve glatko.

Igor Silecki, Andrej Smirnov,