Sećanje na nenadmašnog glumca

U Moskvi je u 86. godini u života preminuo Jurij Jakovljev – miljenik čitavog naroda, pozorišni i filmski glumac, koji je s pravom imao zvanje narodnog umetnika SSSR-a.

«Volim život i različita njegova ispoljavanja», - kazao je Jurij Jakovljev. Ljubav prema životu je bila tajna njegove nesavladive mladosti. Neki su tvrdili da Jurij Jakovljev pohađa neki klub uzdržavanja od smrti. Na sve takve pretpostavke on je odgovarao: «Ko bi se uzdržavao od smrti? Sigurno čovek, koji nema smisla za humor»... Sve do poslednjeg vremena Jurij Jakovljev je glumio na pozornici Moskovskogo teatra "Vahtangov", gde je on u toku 60 godina bio jedan od vodećih umetnika - pravi doajen. Njegovo ime na plakati je uvek bilo znak za dupke punu salu, naročito, kada se davala legendarna predstava «Princeza Turandot», u kojoj je Jurij Jakovljev virtuozno tumačio ulogu dvorskog budale Pantalonea. Ta se priredba davala decenijama. Poslednjih godina on je glumio u priredbi «Pristanište», trebalo bi da se redovna predstava održi 3. decembra. Međutim, to se više neće desiti, s tugom kaže rukovodilac Vahtangovskog pozorišta Rimas Tuminas:

- Čekao sam ga za 3. i 4. decembar da glumi u «Pristaništu», bio sam siguran da će se on oporaviti, te ćemo nastaviti rad u priredbama. Nadali smo se, čekali, jer je on voleo tu priredbu, poslednjih godina i mesяca on je cenio te kratke susrete s pozorištem, pozornicom, gledaocima. Teško mu je bilo. Poslednje dve priredbe je on propustio. Međutim, nadali smo se da će se vratiti. Ali je bio… umoran.

U pozorištu "Vahtangov" Jurij Jakovljev je tumačio jedno 70 uloga. Isto toliko i na filmu. Upravo filmska umetnost je poklonila tom glumcu ogromnu svenarodnu ljubav. Njegova prva velika uloga na filmu je bila uloga kneza Miškina u ekranizaciji romana Dostojevskog «Idiot», gde je on ispoljio neverovatan tragizam tog čoveka. Posle tog filma 1958. godine je bio snimljen muzički film «Husarska balada», gde je Jurij Jakovljev ubedljivo glumio poručnika Rževskog - hazardnog kockara i hrabrog husara, o kojem se pričaju vicevi. Jurij Jakovljev je mogao da tumači bilo koju ulogu, glumačka lepeza mu je bila ogromna. «Nenadmašni glumac» - govorili su o njemu reditelji. Zato su ga rado pozivali za glavne filmske uloge. On je izvrsno glumio u ekranizacijama ruske i strane klasike – bio je Stiva Oblonski u filmu «Ana Karenjina» prema romanu Tolstoja i ser Čiltern u filmskoj verziji dramskog komada Oskara Vajlda «Idealni muž». Kao prefinjeni psihološki glumac on se pokazao čak i u dramskim komadima, posvećeni proizvodnji. Takav je, naprimer, film «Mi, koji smo se dole potpisali». On je demonstrirao fantastičan komedijni talenat u filmovima «Ivan Vasiljevič menja profesiju» i «Kin-dza-dza», koje su snimili glavni ruski komediografi – Leonid Gajdaj i Georgij Danelija. Sa velikim pietetom Georgij Danelija govori danas o svom omiljenom glumcu:

- Divan čovek, izvrstan glumac, pravi intelektualac. Kada kažu «intelektualac», zamišljam Jurija Jakovljeva, jer to za mene znači, pre svega, dobro. Zapamtio sam ga kao veoma dobrog čoveka…

Jurij Jakovljev je tumačio mnogo pravih zvezdanih uloga, koje su mu poklonili poznati reditelji. Međutim, najveću slavu je glumac stekao posle filma Eldara Rjazanova «Ironija sudbine, ili Nazdravlje kupanje!». U tom filmu je on tumačio ulogu Ipolita, koji nije postao muž glavne junakinje, i to tako, da je skoro svaka njegova rečenica postala krilatica. Recimo, «Kakva je gadost ova vaša riba u aspiku»!.. Jurij Jakovljev je imao mnogo glumačkih sredstava, ali je glavna negova osobina bila glumačka šarmantnost, pojačana baršunastom, prepoznatljivom bojom glasa. Čak kada je Jurij Jakovljev samo ozvučivao uloge ili autorske monologe, njegov glas je neverovatno ukrašavao film.

Stvaralački život Jurija Jakovljeva je bio srećan. Međutim, on je najviše cenio u njemu ne aplauz, već tišinu. U jednom od poslednjih intervjua je veliki umetnik rekao: «Svaki put, kada izađem na pozornicu, u sali je tišina!. najviše volim te trenutke tišine, ispunjene strahopoštovanjem»…

Olga Bugrova,