Bivši muslimanski vojnik, svedok u Hagu, tvrdio je i da je, u maju 1992, bio prisutan kada su okolini Bratunca dvojici Srba odsečene glave, dok je „jedan policajac na ražnju ispečen“.
Svedočeći skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, zaštićeni svedok KW-12 izjavio je da je pri proboju Armije BiH iz Srebrenice ka Tuzli, u julu 1995. u šumi stradalo „1.500 do 1.700″ osoba, koje nisu bile pokopane.
Osim u zasedama Vojske Republike Srpske, oni su stradali i u međusobnim okršajima.
Svedok je – tokom dugog i, na momente, konfuznog iskaza, koji je bilo teško pratiti – osporavao i broj Muslimana ubijenih u selu Kravica, u prvoj od masovnih likvidacija posle pada Srebrenice u julu, kao i odgovornost srbskih policajaca koji su osuđeni za taj zločin.
Karadžić (68), koji je tada bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je Vojska RS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Pobijajući tu optužbu, Karadžić tvrdi je da je u masovnim grobnicama oko Zvornika, iz kojih su tela ubijenih bila ekshumirana, bile pokopane i žrtve pale pri proboju kolone ABiH iz obruča oko Srebrenice ka Tuzli.
Svedok KW-12 tvrdio je da je, tokom proboja, od 11. do 13. jula 1995. „mogao videti 1.500 do 1.700 – 2.000 mrtvih“. Neki su, po njegovim rečima, stradali u tri zasede VRS, ali je bilo i međusobnih ubistava. „Naiđe neko… nema dokumenta, ne zna bismile, nije obrezan, odmah se ubija“.
Nakon što je zarobljen, 13. jula, svedok je, kako je izjavio, bio prebačen u zemljoradničku zadrugu u Kravici, gde su bili drugi muslimanski zarobljenici.
U „prvoj prostoriji bilo je oko 80 ljudi, nije moglo stati ni 100, ni 200 ljudi“. Nakon što ga je stražar, prijatelj uputio u drugu prostoriju, KW-12 je „čuo kratak rafal“ i „kroz prozor izleteo i pobegao“.
Prema optužnici i ranijim presudama Tribunala, srpske snage su u kravičkom skladištu toga dana ubile oko 1.000 muslimanskih zarobljenika, a za taj zločin pred sudom BiH osuđeno je nekoliko pripadnika specijalne policije RS.
KW-12 tvrdio je, međutim, da osuđeni nisu bili u Kravici u vreme masakra, nego u obližnjim Sandićima i da ih je on video dok su ga, posle zarobljavanja, srpski vojnici tuda sprovodili. Tvrdio je da je o tome posle rata obavestio i tužilaštvo u Sarajevu i agenciju SIPA, posle čega su mu tražili da potpiše da „nikada nije bio u Srebrenici“. Iz njegovog iskaza proizlazi da je svedok bio u zatvoru posle rata u BiH.
Svedok je tvrdio i da je kod jednog od poginulih u zasedama pri proboju kolone ABiH iz Srebrenice pronašao „100.000 maraka“ koje je, sa drugima, „popušio“, zavijajući u njih duvan. „To nam je bio papir duvanski“.
Pre dolaska u Srebrenicu, po iskazu svedoka, pripadnici njegove „16 muslimanske istočne brigade“ ubili su, u okolini Zvornika, srpske civile, ali i muslimanske izbeglice koje su to videle.
Tvrdio je i da je, u maju 1992, bio prisutan kada su okolini Bratunca dvojici Srba odsečene glave, dok je „jedan policajac na ražnju ispečen“.
Posle toga i ubistva srpskog sudije Gorana Zekića, srpske snage su svedoka, njegovog oca „i sve komšije Muslimane izvele iz kuća i odvele na stadion u Bratuncu“. Ubrzo su bili prebačeni u školu, gde su ih „šešeljevci“ i „beli orlovi“ mučili, tukli i ubijali.
Opisujući kako je, potom, bio među 450 Muslimana koji su bili prebačeni na Pale, a potom u Visoko „na razmenu“, svedok je zaplakao. „Ne mogu ništa loše reći o boravku na Palama, mogu samo da se zahvalim policajcima… Došao sam u veoma lošem stanju, bio sam sav isečen“, kazao je, potvrđujući da mu je pružena medicinska pomoć.
Prema optužnici koja Karadžića tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida, Muslimani iz Bratunca su preko Pala bili proterani.
Svedoka odbrane KW-12, sutra će unakrsno ispitivati tužioci. Optužnica Karadžića tereti i za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.
