Najstarija zvezda – skoro vršnjakinja Vasione

Najstarija zvezda u Vasioni tri puta je starija od Sunca i svega nekoliko stotina miliona godina mlađa od Vasione. Uzrast nebeskog tela iznosti više od 13 milijardi godina. Do takvog otkrića došli su australijski naučnici kojima je pošlo za rukom da pronađu zvezdu posle 11 godina posmatranja. Ovo istraživanje će pomoći naučnicima da bolje shvate procese koji se dešavaju u Vasioni.

Najstariju zvezdu iz trenutno poznatih pronašli su relativno nedaleko od Zemlje – na šest hiljada svetlosnih godina. Ali najvažniji u ovom otkriću nije čak ni uzrast nebeskog tela, već njegov sastav. Uz pomoć spektralne analize astronomi su pronašli da ova zvezda sadrži vrlo malo teških metala, deset miliona puta manje od Sunca. To dozvoljava da se nebesko telo uvrsti u jednu od prvih generacija zvezda, kaže profesor katedre za astrofiziku i zvezdanu astronomiju Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Vladimir Lipunov.

- Radi se o tome što u Vasioni postoji nekoliko aspekata evolucije. prvo u njoj nije bilo elemenata težih od kiseonika, ugljenika, azota. Posmatrajući ovu zvezdu ljudi su pronašli da ona ima rekordno nizak sadržaj gvožđa. To znači da širenje Vasione i njena hemijska evolucija idu razme uz rame. Mi vidimo očiglednu potvrdu slike da je rana Vasiona bila fizički lakša.

Teški metali su se sintetisali u zvezdama prve generacije. Ova nebeska tela su bila vrlo velika i živela su kratko. Eksplodirala su, rađala nove zvezde obogaćene gvožđem. Upravo one sada postaju predmet istraživanja astronoma, govori šef odeljenja za fiziku i evoluciju zvezda Astronomskog instituta RAN Dmitrij Vibe.

- Već niz decenija astronomi pokušavaju da nađu zvezde koje su bile stvorene od ove prvobitne supstance. To su zvezde koje se sastoje samo od vodonika i helijuma. Ipak svi pokušaji da se one pronađu do sada nisu ovenčani uspehom. Zato uglavnom svi napori su koncentrisani na to da se nađu zvezde u kojima bi teških metala bilo mnogo manje. I u tom pogledu astralijski naučnici su postavili novi rekord. To sve jedno nije prvobitna zvezda. Ali na današnji dan to je najstarija zvezda koja je pronađena.

Australijski naučnici su izbugili na traganje 11 godina. Jer takvih jedinstvenih zvezda u kojima skoro da nema teški metala ostalo je malo. Prema rečima šefa istraživačke grupe doktora Stefana Kelera, jedna na 60 miliona. I vrlo ih je teško naći, govori Vladimir Lipunov.

- Prečnik Galaksije je oko 50 hiljada svetlosnih godina. Nesumnjivo je da u našoj Galaksiji ima na milijarde zvezda. Ali kako bi se izmerili svi parametri potreban je dug i marljiv rad. Zvezde razne starosti u Galaksiji su sve pomešane, formirale su se milijardama godina. To nije jednostavno prebrajanje, već detaljno spektralno naučno istraživanje, ono se ne vrši brzo. Vrlo je teško uhvatiti staru zvezdu.

U narednih 5 godina australijski naučnici planiraju da u potpuno istraže nebo iznad Južne polulopte i da naprave njegovu digitalnu kartu. Osim toga, nastavljaju traganje za još starijim zvezdama sa još manjim sadržajem metala. To će omogućiti astronomima da shvate kakve su bile prve zvezde i da saznaju koje su etape razvoja Vasione, skrivene čak od najvećih teleskopa.

Marija Baljabina,