Sirija: Patnje naroda kao povod za rat

Siriji ponovo prete spoljnom intervencijom. Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da ne isključuje razrešenje sirijske krize vojnim putem. Ovog puta zapadni lider je zabrinut, citiramo: „patnjama sirijskog naroda“. Pri tome zaostatak od utvrđenih rokova likvidacije hemijskog oružja može da bude otežavajući faktor.

Humanitarna kriza u Siriji je uzrok novih neslaganja u SB UN. Zapadne zemlje su pripremile nacrt rezolucije u kojoj se pot pretnjom sankcija ističe zahtev pre svega sirijskoj vlasti da obezbedni potpuni dostup humanitarnih organizacijama u Homs i druge opsednute gradove. Prema mišljenju ruske strane, dokument je dalek od realnosti. Između ostalog zvaničnom Damasku je pošlo za rukom da se dogovori sa ustanicima o privremenom prekidu vatre u regionu Homsa. Ipak pucnji terorista periodično se čuju i zbog toga se evakuacija civila i podela humanitarne pomoći prekida. To je objektivna sitaucija koju potvrđuju predstavnici UN. Istovremeno tekst rezolucije koji sadrži pretnje samo potkopava napore međunarodne zajednice na regulisanju konflikta. Kako je istakao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, stiče se utisak da sada humanistarnu temu u Siriji, kao ranije situaciju oko hemijskog oružja, pokušavaju da iskoriste kako bi napravili povod za vojni scenario i da postignu smenu režima. Istorija vež zna slične primere, komentariše profesor katedre za Savremeni Istok RGGU Grigorij Kosač.

- Razne spoljne intervencije 90-ih i 2000-ih godina dešavale su se pod parolom Zaštitimo našu braću po veri!, Zaštitimo naše građane!, Zaštitimo bratske narode! i slično. Naravno, humanitarna sitaucija je, kao i hemijsko oružje, takođe samo parola. I uz slučaju potrebe može da se iskoristi za spoljno mešanje u unutarsirijske stvari. Ne govori se danas uzalud o tome da iz Homsa nisu bili izvedeni svi ljudi koje je bilo potrebno evakuisati. Ne govore uzalud o tome da se izvesni broj muškaraca koji su evakuisani iz Homsa nije našao kasnije na mestima boravišta. Na taj način se aludira da se vladina strana ponaša neadkvatno. To je samo dokaz da humanitarna situacija može da bude iskoristena, i sa velikom dozom verovatnože, za realizaciju spoljne intervencije.

U tom kontekstu predsednik SAD Obama još jednom je podsetio svet da ostavlja sebi pravo da primeni vojnu silu u interesima nacionalne bezbednosti. Pri tome sada, po njegovom mišljenju, stradanja sirijskog naroda prete takvim saveznicima Amerikanaca kao što su Liban i Jordan. Radi njih Obama je spreman da udari na Siriju. To još jednom pokazuje da među pravim ciljevima SAD nije i nema namere da se doprinese političkom rešavanju situacije u arapskoj republici.

Izrael u kontekstu hlađenja odnosa sa SAD zbog palestinskog pitanja na spisku zemalja čije interese je Vašington spreman da brani ne pominje se. Između ostalog Izrael je i sam spreman da se za sebe založi, na račun Damaska čuju se upzorenja o spremnosti da se preduzmu preventivne mere ako hemijsko oružje dospe u ruke estremističkih grupacija. Ali ne znači da ove pretnje treba primiti za ozbiljno: Asadov režim je Izraelu veća garancija bezbednosti nego ne zna se kakva nova vlast. Ali to svedoči da se može naći zamerka izršenju planova o likvidaciji hemijskog oružja u Siriji u slučaju da se to poželi. U datom trenutku iz republike je odvezeno oko 10% hemijskog arsenala koji podleže likvidaciji u inostranstvu. Nisu ispoštovani rokovi koje je odredila Organizacija za zabranu hemijskog oružja i da se sve toksične supstance odvezu do 5. februara. Ali stručnjaci zajedničke misije Organizacije za zabranu hemijskog oružja i UN ne žure da na nekog polože odgovornost. Oni ističu da je kašnjenje izazvano objektivnim logističkim razlozima. Okončanje roka likvidacije sirijskog hemijskog oružja je planirano za 30. jun.

Natalija Kovaljenko,