Kako je Milan Bilbija iz Grahova spasao smrtne kazne najpoznatijeg pripadnika „Mlade Bosne“. Odbio zahtev austrougarske vlasti da falsifikuje Gavrilovu krštenicu po kojoj je bio maloletan.
STOGODIŠNJICA Sarajevskog atentata, 28. juna, biće prilika da iz senke izađe nepravedno zaboravljeno ime grahovačkog popa Milana Bilbije, koji je žrtvovao život zbog Gavrila Principa. Pop Milan ne samo da je krstio Gavrila, u odsustvu svog oca, čuvenog popa Ilije (jednog od vođa ustanka u Crnom potoku), već je odbio da falsifikuje njegovu krštenicu i tako ga spasao smrtne kazne.
- Punoletstvo se po austrougarskim zakonima sticalo tek sa navršenih 20 godina, a smrtna kazna mogla je da se izrekne samo punoletnom licu – objašnjava za „Novosti“ njegov praunuk Nebojša Majstorović. – Princip je, prema datumu iz crkvene knjige, rođen 26. jula 1894. godine, a prema datumu upisanom u matičnu knjigu rođenih 26. juna.
U prvom slučaju je u vreme atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda imao 19 godina i bio maloletan, dok bi u drugom značilo da ima 20 godina i da je punoletan. Pred sarajevskim Okružnim sudom vođena je pravna bitka između zastupnika optužbe i odbrane na tu temu.
Činjenica je da je Princip rođen na dan Svetog arhangela Gavrila, koji svake godine pada istog datuma, 13. jula po starom kalendaru, odnosno 26. jula po novom. Zato je i dobio ime Gavrilo. Na dan atentata bio je maloletan. Ovo je na kraju prihvatio i njegov advokat po službenoj dužnosti Maks Feldbauer, a na kraju i veće Okružnog suda u Sarajevu, koje ga je osudilo na najveću kaznu za maloletnike – 20 godina strogog zatvora.
- Popa Milana su austrougarske vlasti prvo htele da potkupe da promeni crkvenu krštenicu, pa pošto nije hteo, uhapsile su ga i zatočile u Kuli starca Vujadina, u Livnu – priča njegov praunuk Nebojša Majstorović. – Tamo je trpeo strahovitu torturu. Tukli su ga džačićima sa peskom, da ne bi ostali tragovi, ali su mu time „odbili“ bubrege, pa je kući stigao skoro na samrti. Svejedno, nije hteo da menja Gavrilovu krštenicu. U tom kraju nije bilo veće sahrane od njegove.
Pop Milan bio je oženjen Milicom Vojvodić, sestrom od tetke Nikole Tesle. Imali su petoro dece, tri sina i dve ćerke. Jedan od sinova, Ilija, otac je sveštenika Vojislava Bilbije, koji danasbrine o našim zatvorenicima u Hagu. Drugi, Vladeta, bio je član „Mlade Bosne“ i Principov cimer u Beogradu. Princip je čak za Beograd putovao s njegovim pasošem, 1914 godine. Još 1912. bio je u grupi mladobosanaca koja je trebalo da izvrši atentat na austrougarskog ministra finansija Lea Bilinskog, od čega se na kraju odustalo. Za vreme Prvog svetskog rata bio je dobrovoljac u Srbskoj vojsci i član Apisove „Crne ruke“.
Mada je živeo s Principom, nije znao da je ovaj krenuo da izvrši atentat na Ferdinanda. Vladeta je kasnije svedočio da mu je Gavrilo rekao da ide u manastir da bi se posle toga na miru pripremio za gimnazijsku maturu. Čak je njemu i gazdarici kod koje su živeli poslao razglednicu, navodno iz manastira.
LANE SVE POKRADENO
RODNA kuća Gavrila Principa zapaljena je u Drugom svetskom ratu, pa obnovljena 1964. kao muzej, da bi ponovo bila spaljena tokom bosanskog rata 1995. Iste godine ukraden je i olovni krov i zvono sa grobnice oca Milana. Unuk Vojislav obnovio je 2002. krov i darovao unikatno zvono od bakra i srebra, ali je lane sve ponovo pokradeno.
- Vlada Srbije obećala je da će sve to obnoviti do 14. septembra ove godine, kada je Dan eparhije u Bosanskom Grahovu – kaže Majstorović.
