Južni tok u aktivnoj fazi

U projekat izgradnje gasovoda Južni tok namerava da se vrati Austrija. Pregovori partnera tim povodom održani su u Sočiju. U kontekstu neuspeha alterantivnog projekta Nabuko i uvećanja isporuka ruskog gasa eksperti izjavljuju o jačanju pozicija Gasproma na evropskom tržištu i pozitivnim perspektivama razvoja gasnog giganta.

Projekat magistralnog gasovoda Nabuko dugo je izdisao i sada, kako priznaju vodeći eksperti, konačno je propao. Da podsetimo, ideja se bazirala na nameri da se napravi alterantiva isporukama ruskog gasa u Evropu. I u tom smislu može da se govori da je ona bila više politička nego ekonomska. Izvor sirovina trebalo je da budu Turkmenija i Azarbejdžan, a konačni potrošači zemlje EU. Ipak mnoge milijarde evra investicija, a što je najvažnije popunjenost gasovoda gorivom postali su neprevladivi problem za inicijatore smele, ali kako se ispostavilo neuspešne inicijative.

U međuvremenu Južni tok jača, kako se kaže, iz dana u dan. U planovima Gasproma i njegovih evropskih partnera je izgradnja gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, koji vodi iz Rusije preko akvatorijuma Crnog mora u zemlje EU. Cilj je diverzifikacija maršrute izvoza gasa i isključivanje rizika vezanih često za neprognozirano ponašanje nekih zemalja tranzitera. Stariji analitičar investicione grupe Nord-Kapital Roman Tkačuk u vezi sa tim skrenuo je pažnju da je Južni tok pre svega alternativna maršruta mimo Ukrajine.

Uz mogući prekid isporuka preko Ukrajine i Turske ovaj gasovod će omogućiti da se one vrše u punom obimu iz Anape preko dna Crnog mora u bugarsku luku Varna. Jasno je da su tekući događaji u Ukrajini naterali Gasprom da aktivizira pregovore o Južnom toku između ostalog sa Austrijom i Srbijom. I to je logično: situacija u Ukrajini je nepredvidiva i po kom scenariju će se razvijati, sasvim je nejasno.

Pre mesec dana sve svoje obaveze na izgradnji Južnog toka potvrdila je Mađarska, zatim je to učinila Srbija. Sada je na red došla Austrija, koja se konačno razočarala u perspektive Nabuka. Između ostalog na evropske deonice projekta i na Gasprom nastavljaju da vrše pritisak činovnici EU. Tako rukovodstvo Evropske komisije insistira na revidiranju sporazuma između Rusije i Austrije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Slovenije Hrvatske i Srbije. Prema mišljenju tog organa, bilateralni sporazumi krše zakonodavstvo EU. Pri tome se prećutkuje da međuvladini sporazumi imaju veću pravnu težinu nego opšte evropsko zakonodavstvo.

Profesor Univerziteta za naftu i gas Gubkin Boris Tumanjan sagledao je energetske mogućnosti Rusije u kontekstu globalnih tendencija.

- Povodom poslednjih političkih, ekonomskih i ekoloških događaja, kao i intenzivne globalizacije svetskog prostora, mogućnosti proširenja partnerstva zemalja su mnogo veće. Šta više, ranij eneke od njih su izbegavale rešavanje mnogih prblema, dok je Rusija jasno držala svoju političku i praktičnu liniju. Na kraju se našla u povoljnom položaju. Mnogi sada shvataju da će Rusija ostati država koja ispunjava po ugovorima sve svoje obaveze. Zato će Južni tok biti tražen.

Za projekat postoji i hipotetična opasnost od alternativnih isporuka tečnog gasa iz Severne Amerike. Ipak za sada je ovde glavno određenje „hipotetička“. Sa velikom pompom je predstavljena i škriljačna revolucija u SAD, koja u datom trenutku stagnira. Eksploatacija se ispostavila previše skupom. Perspektive razvoja ruske energetike deluju u vezi sa tim vrlo optimistično.

Iljja Harlamov,