Zakoni protiv korupcije u Hrvatskoj zatajili

Ostaje tri meseca do izbora za evropske intitucije. Posle maja Evropa će dobiti novu komisiju i novi parlament. Oni će naslediti brojna pitanja, koja pređašni sastav rukovodilaca nije rešio. Izveštaj o korupciji u Evropi, objavljen početkom februara, činilo se, morao bi da izazove jaki društveni odjek ili, u najmanju ruku, inicira niz sudskih rasprava.

Međutim, situacija unutar svake članice EU je stvar isključivo samih zemalja. Ako se Nemačka i Francuska tradicionalno smatraju najmanje korumpiranim, u Italiji, Španiji ili Hrvatskoj situacija je mnogo složenija. O situaciji u najmlađoj članici EU «Glasu Rusije» je ispričao ekspert Instituta Državnih Finansija u Zagrebu Predrag Bejaković.

- Uslov za učlanjivanje u EU je za Hrvatsku bio niz zakonodavnih reformi, ali se zakoni u Hrvatskoj menjaju maltene svaki dan, teško je to pratiti. Zakoni imaju složene definicije, oni nisu transparentni, često je nemoguće da se sprovedu. Pored toga potrebno je razumeti razliku između formalnog usvajanja zakona i njegove realne promene. U Hrvatskoj postoji ogromna razlika između zakona na papiru i u životu.

Ovaj problem je nemoguće rešiti zakonodavno – ne menjajući nivo zarade, kaže Bejaković.

- Korupcija u Hrvatskoj ima duboke korene. Nažalost, vlada sve do sada nije bila efikasna u pokušajima da je savlada. Važno je razdvajati privatnu i društvenu sfere. U privatnim školama i klinikama nema ni traga korupcije. Međutim, tamo, gde se te sfere ukrštavaju, nastaje mogućnost nepoštenog delovanja. Oni, koji rade u državnoj službi, dobijaju niske plate, ili se imenuju iz političkih razloga, a ne u skladu sa svojim znanjem i iskustvom. Još jedan problem je, što ljudi veruju da su nemoćni protiv korupcije.

Stalne promene u zakonodavstvu i nestabilnost u zemlji čine nemogućim vođenje biznisa u ovoj zemlji, - objašnjava Bejaković.

- Korupcija utiče na biznis-klimu u zemlji. Često se mali i srednji biznis žale na odsutnost sigurnosti: zakoni se često menjaju, te je nemoguće predvideti, koje će nove pravne nijanse nastati u bliskoj budućnosti. Naprimer, danas su na redu u parlamentu promene u radnom zakonodavstvu, pri tome čak nije bila sprovedena ni analiza prethodnog zakona. Zabluda je da se misli da će promene pravnih normi na papiru imati neke rezultate. Mogli bi da kao uzor prihvatimo nemačke zakone, ali Hrvatska nije Nemačka. Nemamo jake sindikate, Hrvati ne poštuju zakon. Pored toga, zakonodavstvo o korupciji direktno pogađa interese određenih grupa vlasti, koje čuvaju te interese.

Jedan od najvećih korupcionih skandala u Hrvatskoj je bilo hapšenje premijera Iva Sanadera. On je dobio 10 godina zatvora za dobijanje mita od energetskih kompanija i pronevere sa kreditima, koje je izdvojila Zagrebu austrijska banka u vreme srbsko-hrvatskog konflikta. Mnogi članovi njegove administracije takođe su pod istragom ili u zatvoru.

U sudske pogodbe, povezane sa korupcijom u Evropi, povezani su i Nikola Sarkozija, Silvio Berluskoni, Kristijan Vulf, Žak Širak i drugi. Danas je pod istragom muž kćerke kralja Španije, Kristine, koji je optužen za pranje novca i poreske malverzacije.

Irina Ivanova,