Kako je ANB prozevala Krim

Supersila nadzora prozevala je Krim. SAD koje zahvaljujući programima ANB za praćenje kontrolišu svetske lidere nisu mogle da shvate: Vladimir Putin će učiniti sve da ne izgubi poluostrvo.

Na čemu je pala američka obaveštajna služba? – ovo pitanje postavljaju zapadni eksperti i mediji. Analiziraju nepažnju Vašingtona i ruski politikolozi i stručnjaci u oblasti obaveštajnog rada.

Vrhovni savet Krima usvojio je u utorak Deklaraciju o nezavisnosti i nameri da uđe u sastav Rusije. Sada je ostalo da se dočeka referendum 16. marta, i ako većina građana Krima izrazio volju za takav razvoj događaja, neophodna dokumenta iz Simferopolja će biti upućena u Moskvu. Sve treba da bude urađeno brzo i bez odugovlačenja.

O reakciji novih kijevskih vlasti može da se ne govori – značajno je kako će reagovati SAD. Američki predsednik Obama svakog dana daje izjave u duhu „nećemo dozvoliti, ugušićemo sankcijama“. Nisu svi evropski partneri sa njim saglasni. Tim pre što se za mnoge pojavilo pitanje: a gde je ranije bila svemoguća ANB? SAD, zemlja sa najsavršenijim sistemom praćenja i posmatranja ne zna šta se radi u preostalom svetu, piše između ostalog Mikele Zurleni u italijanskom listu Panorama.

U izlaganju autora članka, 27. februara, nekoliko sati posle formiranja privremene vlade u Krimu, Vladimir Putin je objavio iznanadnu proveru bojeve gotovosti trupa. U manevre u blizini zapadnih ruskih granica uključeno je 150 hiljada ljudi. Istog dana u Vašingtonu republikanac Majk Rodžers, predstavnik Komiteta za bezbednost predstavničog doma, dobija referat iz kancelarije ANB. Njegova suština je: Putinova dejstva su blef. Narednog dana u Krimu se pojavljuje nova proruska vlast, poluvojne formacije kontrolišu aerodrome, opkoljavaju ukrajinske vojne baze. Putin igra na preticanje. I Beloj kući ne ostaje ništa drugo nego da jri za liderom Kremlja koji vrši nagla dejstva, smatra autor članka.

Pet dana kasnije Amerika je postavila pitanje: zatšo je vlada SAD bila zateknuta nespremna? Govori se o mlakoj politici Obame prema Putinu, optužuje se američka obaveštajna služba, rukovodstvo agencija, činovnici i eksperti. I malo ko pamti da to nije prva konfuzija svemogućih specijalnih službi, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Očigledno računalo se da je to blef. To što Rusiju ne prihvataju kao ravnopravnog partnera, veoma se odrazilo na napore obaveštajnih krugova SAD. Preuveličavajući sopstvene mogućnosti u obaveštajnim sredstvima, SAD su se našle u takvoj konfuziji. Upogledu Rusije bilo je očigledno potcenjivanje mogućnosti Moskve, nepravilni proračun situacije. Ruske specijalne službe su pokazale da umeju da rade u uslovima informacionog rata i globalnog posmatranja od strane SAD.

Tehnološki proboji poslednjih godina, opremanje specijalnih službi najsavremenojom opremom imalo je i nuspojavu. Američki analitičari su očigledno počeli da zaboravljaju osnove rada obaveštajne službe, potpuno se oslanjajući na elektroniku, smatra predsednik konzorcijuma Inforus Andrej Masalovič.

U praksi obaveštajne službe niz godina glavni kamen spoticanja bio je dostup primarnim informacijama – prisluškivanje razgovora, presretanje elektronskih saopštenja, dostup bazama podataka, skriveno posmatranje. I kada su se pojavile tehničke mogućnosti da se ovi zadaci reše, nastupila je euforija. Pojavio se ogroman sloj podataka i propuštena je druga komponenta – rad sa velikim bazama. Tačnije analitička obrada. A zadatak obaveštajca nije da kaže jednostavno ko je šta rekao, već da da opštu analizu: šta se dešava, kuda se kreće i kako može da utiče na naša dejstva. I ova analitika je sada u mnogim pravcima popustila.

Vladimir Putin ne razmatra svoju strategiju mobilnim telefonom, ne čini to na Fejsbuku ili na Tviteru, kaže bivši agent Cije, autor knjige o članaka o Lengliju Bob Bajer. Stara Cija bi pokušala da nađe informatora u rukovodstvu vojnog aparata Kremlja. Ali to su bila druga vremena. Sasvim je očigledno da digitalni program praćenja u datom slučaju ispostavio se beskorisnim, uveren je Bajer. Zapad, počevši svoju operaciju smene ukrajinske vlasti iznenada je pronašao da Putin ima kontraodgovor. I nakakve predstave o tome čime će se taj odgovor završiti. To je neuspeh analitičkog krila: dobivši neograničeni pristup informacijama, specijalne službe SAD nisu postale svemoguće.

Igor Silecki,