SZO proglasila epidemiju masnoća

Ukoliko ne prekinete sa pothranjivanjem dece čokoladicama, uskoro u svetu neće biti zdravih ljudi. Približno na ovaj način se može formulisati osnovna pretnja čovečanstvu prema viđenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Vi sami, svojim rukama, zbog toga što posustajete pred marketinškom presijom proizvođača, pravite od svoje dece psihološke zavisnike od ugljenih hidrata - šećeraše.

SZO je proglasila epidemiju gojaznosti. Fizička pasivnost i dijeta sa visokim sadržajem masnoća, soli i šećera rezultirali su time, da je problem gojaznosti prisutan kod 27% evropske dece starosti 13 godina, i 33% kod dece 11 godina starosti. Da li će nastati taj blagosloveni dan, kada će sa rafova samoposluga nestati desetine vrsta ubitačnih za decu slatkiša? Vreme je da roditelji krenu u ozbiljan rat protiv isporučioca prave kuge 21. veka. A svi ostali da ozbiljno razmisle, pre nego što počnu da traže sredstva za mršavljenje.

Najviše gojaznosti među 11-godišnjom decom u Evropi je zabeleženo u Grčkoj (33%), Portugalu (32%), Irskoj i Španiji (preko 30%). Tako da će Evropa, koja je smatrana da ima više sklonosti prema zdravom načinu života, uskoro stići Ameriku. U Rusiji je slična tendencija. Pristupačnost štetnih proizvoda, primoravaju mnoge ljude da korisnu hranu sa belančevinom, zamene štetnim ugljenim hidratima, a to neminovno prouzrokuje gojaznost. Nije čudno, da su infarkt i moždani udar – dva najrasprostranjenija uzroka smrti. I sada, kada trećina planete jedva prolazi kroz vrata, eksperti su počeli da govore da ne bi bilo loše da se poveća porez na štetnu hranu, da se ograniči njena reklama, a ujedno da se pojača propaganda zdravog načina života. Da li će to biti spas pred nekontrolisanom presijom proizvođača preko TV ekrana? Regionalni direktor SZO u Evropi Suzana Jakab sa žaljenjem konstatuje:

- Fizička pasivnost istovremeno sa reklamom jeftine, pristupačne hrane sa visokim delom masnoća, soli i šećera, prouzrokuje ubitačne rezultate.

I svim odraslim preporučuje da se bave sportom najmanje 150 minuta nedeljno, a deca najmanje sat vremena dnevno. SZO konstatuje, da su debela deca u Evropi postala gotovo norma za društvenu svest. Mišljenje iznosi lekar dijetolog Irina Lizun.

- Sada smo svedoci toga, čega nikad nije bilo. Mala deca boluju od dijabetesa tip 2. To je dijabetes, koji se javlja pretežno kod osoba preko 40-50 godina starosti. Veliki broj kardiovaskularnih oboljenja, nivo holesterola je često jezivo povećan. Usled toga se sve bolesti, koje su u korelaciji sa gojaznočću, ispoljavaju daleko ranije. 20-godišnjaci već imaju hipertoniju. To ne može da ostavi bez posledica celokupno zdravstveno stanje. Ljudi koji su suočeni sa gojaznošću, obolevaju od hroničnih bolesti, koje u mladosti ne mogu biti prisutne.

Razlog su slatka i slana jela, prezasićena svakojakim hemijskim dodacima koji pojačavaju ukus.

U Evropi, kako ističu eksperti, statistika visoke prisutnosti ukupnog udela masnoće po glavi stanovnika obuhvatila je brojne migrante. Naravno ne u takvim zemljama, kao Nemačka i Češka, gde su ljudi često žrtva svoje tradicionalne kuhinje, sa masnim sardelama i obiljem piva. Države moraju da se umešaju u nekontrolisanu konzumaciju ugljenih hidratima, smatra lekar dijetolog Jelena Solomatina. Ali ogromna je odgovornost na roditeljima. Veoma je važno da se dete ne podstiče na konzumaciju slatkiša, da se spreči zavisnost.

- Dete se ne rađa sa zavisnošću od pojedinih prehrambenih proizvoda. Dete jede ono, što mu daju odrasli, što nudi okolina. I na kraju nastaje zavisnost. Već kao odrasla osoba, kada shvata da mu je loše, počinje da nadoknađuje to slatkišima. Hrana za njega postaje sredstvo za smirenje, nešto što donosi zadovoljstvo. Navika se razvija na isti način, kao u slučaju lake droge, nikotina ili alkohola.

Mnogi pokušavaju da izađu na kraj sa gojaznošću korišćenjem raznih preparata. Stručnjaci upozoravaju. Ova sredstva ne mogu uvek da pomognu, ukoliko pomažu – onda samo u celovitoj terapiji, a za neke osobe su potpuno nepoželjni. Prema rečima Irine Lizun, preparati centralnog dejstva zaustavljaju apetit, ali to ne rešava problem, jer se oni mogu koristiti samo kratko vreme, zbog jakog udara po nervnom sistemu. A nakon završetka kursa lečenja, težina se nadoknađuje trostruko. Preparati, koji sprečavaju usvajanje masnoće nisu manje opasni. Oni ne blokiraju usvajanje ugljenih hidrata, koji se transformišu u masnoće.

Ksenija Fokina,