Čeljabinski meteor pomoći će u razvoju nanotehnologija

Čeljabinski meteor prepun je zagonetki i tajni. Stručnjaci iz Nižegorodskog univerziteta, na primer, prilikom proučavanja fragmenta nebeskog tela pronašli su u njima prirodne nanokristale magnezijuma i gvožđa. To može da pruži nove informacije o prirodi nanomaterijala i uslovima njihovog prirodnog formiranja. O tome je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije govorio jedan od istraživača i autora otkrića Dmitrij Pavlov.

Čeljabinski meteorit je bio prvi u istoriji istraživanja nebeskih bolid au kojima su pronađene čestice nanokristala prirodnog porekla. To je prilično zanimljiva pojava koja može da otvori novu eru u razvoju nanotehnologija, objašnjava doktor fizike i matematike i šef katedre za fiziku poluprovodnika i optoelektronike NNGU Dmitrij Pavlov.

- Pronašli smo da se u čeljabinskom meteoru formiraju gusti masivi nanokristala. Po strukturi ove čestice su kristalne, ali nano razmera. Ranije ništa slično u meteorima nije bilo pronađeno. U nanotehnologijama takve objekte sada pokušavaju da naprave na veštački način, a ovde je objekat doleteo iz kosmosa. Istina, za sada uzrok nastanka ovih nanokristala ostaje pod znakom pitanja.

Nanokristali koje sadrže uzorci čeljabinskog meteora sastoje se od feroperiklaze. Ovaj mineral sadrži u sebi magnezijum, gvožđe i kiseonik. Na Zemlji se on formira samo u gornjim slojevima kore uz krajnje visok pritisak i temperaturu. Šta više, oni nanokristali koji su pronađeni imaju idealnu sferičnu formu. To govori da su na kosmičko telo nekada delovale vrlo visoke temperature i kolosalan pritisak. Tako da je vrlo verovatno da čestice nanokristala nisu svojstvene za meteor, već su se pojavile u trenutku kada je padao velikom brzinom sa velike visine, objašnjava Dmitrij Pavlov.

- Kada je nebesko telo padalo na Zemlju, ono se veoma zagrejalo. Temperatura je mogla da dostigne nekoliko hiljada stepeni. Tim pre što na visini od preko 15 hiljada kilometara ono još nije eksplodiralo. Ovi usijani komadi koji su formirani u toku eksplozije zatim su padali. Za delić sekunde oni su su pali na Zemlju. Neki od njih u jezero Čebarkulj, deo oko njega u sneg. Jedan od takvih malih delića su nam dovezli iz Čeljabinska. U svakom slučaju objekti sa nanokristalima vrlo su zanimljivi sa tačke gledišta fizičkih svojstava. Tamo se menja energetski spektar tvrdog tela.

Na primer, pošlo je za rukom da se nađe i to da su meteoritski nanokristali sposobni za luminiscenciju. Oni ispuštaju vidljivo i infracrveno zračenje u dijapazonu dužine talasa od 675 do 800 nanometara. To otkriće može da služi za razradu sistema sa optički aktivnim sredstvima. Prvi put optička aktivnost supsanci je bila pronađena 1811. godine. Francuski naučnik Dominik Fransua Argo je to utvrdio za kvarc. A pet godina kasnije drugi Francuz – Žan-Batist Bio – otkrio ju je u čistim tečnostima, kao i rastvorima i parama mnogih organskih supstanci, govori Dmitrij Pavlov.

- Sistemi sa optički aktivnim sredstvima u optoelektornici su odavno razrađeni i primenjuju se. Ali tehnologije njihovog dobijanja se praktično stalno usavršavaju, traže se novi putevi njihovog dobijanja. A tu su sam Bog ili priroda nagovestili još jedan mogući put stvaranja takvih složenih kompleksnih tehnologija.

Danas stručnjaci iz čitavog sveta bezuspešno pokušavaju da dobiju veštačkim putem iz popuprovodničkih materijala nanokristale u kojima bi se ispoljavali efekti kvantnih razmera i video netermički presek supstanci. U raznim fizičkim laboratorijama radi toga se stvaraju vrlo ekstremni uslovi. Ipak za sada nije pošlo za rukom da se dostigne željeno. Vervovatno jedan od ključeva za odgonetku složenog problema krije se u čeljabinskom meteoru, zaključuje Dmitrij Pavrov. Da podsetimo da je ovo nebesko telo bukvalno probušilo zemljinu atmosferu 15. februara 2013. godine i eksplodiralo iznad glavnog grada Južnog Urala, Čeljabinska. Jedan od velikih fragmenata kosmičkog tela pao je na oko sto kilometara dalje u vode jezera Čebarkulj. Komad meteora sa dna ronioci su izvadili tek 16. oktobra prošle godine. Nađeni deo vazemaljskog gosta je bio težak preko 650 kilograma.

Milena Faustova,