Kad Milo ode, biće i bik na ražnju

– Po­li­ti­ka je mi­nu­lih go­di­na po­di­je­li­la na­rod. Stva­rao se uti­sak da su par­tij­ski in­te­re­si pre­či od onih ži­vot­nih. Me­đu­tim, na­kon po­bje­de Ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Be­ra­ne” Za­gor­je je od­jed­nom pro­di­sa­lo, jer je na­rod iste ve­če­ri po­čeo da se uje­di­nju­je shva­ta­ju­ći da smo ov­dje jed­ni dru­gi­ma naj­pre­či i da po­dje­le ne vo­de ni­če­mu. Za­to smo or­ga­ni­zo­va­li ovo ve­se­lje ka­ko bi se­bi da­li odu­ška, uvje­re­ni da nas če­ka bo­lje sju­tra. Ra­du­je nas što su na pro­sla­vu sa zdra­vi­ca­ma do­šli i lju­di ko­ji su gla­sa­li DPS. Če­sti­ta­li su po­bje­du, za ko­ju su is­ti­ca­li da je ča­sno osvo­je­na. Ta­kav gest nam je po­vra­tio na­du da će Za­gor­je kre­nu­ti ne­kim no­vom raz­voj­nim pu­te­vi­ma i da će lju­di na svim bu­du­ćim iz­bo­ri­ma gla­sa­ti po sop­stve­noj sa­vje­sti, a da ih zbog to­ga ni­ko mr­ko ne po­gle­da. Za­to je ova po­bje­da Ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Ber­ne” po­bje­da nad po­bje­da­ma. Bu­du­ćoj ru­ko­vo­de­ćoj op­štin­skoj gar­ni­tu­ri, ko­ju smo ve­ćin­ski po­dr­ža­li, po­ru­ču­je­mo da će­mo i njih kri­ti­ko­va­ti uko­li­ko ne bu­du bo­lji od pret­hod­ne vla­sti ko­ja je za­ne­ma­ri­va­la sve na­še za­htje­ve – za­jed­nič­ka je ocje­na uče­sni­ka pro­sla­ve u Za­gor­ju.

– Ovaj kraj je po­znat po go­sto­prim­stvu. Ov­dje su od­u­vi­jek bi­la otvo­re­na vra­ta sva­kom go­stu i put­ni­ku na­mjer­ni­ku. Ovi bi­stri gor­šta­ci su od­u­vi­jek zna­li da pre­po­zna­ju ko je ko. Za­to je ov­dje pri­re­đe­no ova­ko ve­li­čanstveno ve­se­lje. No, ov­dje će ve­se­lje bi­ti još ve­će kad usko­ro sa vla­sti ode Mi­lo Đu­ka­no­vić. Ta­da će Za­go­ra­ni ra­do okre­ta­ti bi­ka na ra­žnju, jer nam Đu­ka­no­vi­ćev re­žim ni­šta do­bro ni­je do­nio – po­ru­čio je Mi­ro Klja­jić.

Na uka­za­nom po­vje­re­nju Za­go­ra­ni­ma se, u ime po­bjed­nič­ke ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Be­ra­ne” za­hva­lio Ra­do­ji­ca Živ­ko­vić, na­vo­de­ći da će no­ve ru­ko­vo­de­će struk­tu­re otvo­ri­ti no­ve, slo­bod­ni­je is­to­ri­ske stra­ni­ce u Be­ra­na­ma. 

– Mla­dost Be­ra­na, pot­po­mog­nu­ta is­ku­stvom sta­ri­jih, po­ka­za­la je da je ja­ča od sva­ke si­le. Ona je otvo­ri­la vra­ta de­mo­kra­ti­je u na­šem gra­du. Hva­la vam, dra­gi Za­go­ra­ni, što ste pre­po­zna­li na­še is­kre­ne na­mje­re i što ste da­li do­pri­nos na­šoj za­jed­nič­koj po­bje­di – ka­zao je Živ­ko­vić. 

U ime do­ma­ći­na go­vo­rio je Mi­šo Bo­jo­vić, re­kav­ši da su ča­sni lju­di Be­ra­na na pro­te­klim iz­bo­ri­ma spa­si­li obraz po­no­snom na­ro­du Lim­ske do­li­ne. 

– Lju­di ko­ji će se na­ći na ru­ko­vo­de­ćim mje­sti­ma u Op­šti­ni Ber­ne ima­ju šan­su da ne bu­du ma­li vu­či­ći, već la­vo­vi ko­ji će se hra­bro su­o­či­ti sa na­go­mi­la­nim pro­ble­mi­ma. Ho­će­mo da vje­ru­je­mo da će ti lju­di vra­ti­ti osmi­jeh na na­ša smrk­nu­ta li­ca – po­ru­čio je Bo­jo­vić. 

Mje­šta­ni su ka­za­li da su ne­moć­ni da sa­mi re­a­li­zu­ju za­cr­ta­ne ak­tiv­no­sti i da oče­ku­ju zna­čaj­nu po­moć i dr­ža­ve i lo­kal­ne upra­ve.

– Od pret­hod­ne vla­sti tra­ži­li smo da ob­no­vi po­sto­je­ći as­falt kroz se­lo, ko­ji se na­la­zi u lo­šem sta­nju. Ta­ko­đe, tra­ži­li smo da se as­fal­ti­ra put od Za­gor­ja pre­ma Pet­nji­ku i Do­njoj Rža­ni­ci, či­me bi do­bi­li kru­žni tok do gra­da i skra­ti­li pu­to­va­nja do vi­še se­la u okru­že­nju. Na­po­mi­nja­li smo da smo ne­za­do­volj­ni ka­ko odr­ža­va­ju pu­te­vi pre­ma Za­gor­ju u zim­skom pe­ri­o­du i da nam ozbi­ljan pro­blem pred­sta­vlja što se­lo ne­ma od­go­va­ra­ju­ću ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu. Uz to, pod­sje­ća­li smo da Za­gor­je još ni­je do­bi­lo kon­tej­ne­re za sme­će i da je ne­da­le­ko od na­ših ku­ća, u mje­stu Be­ro­taj, for­mi­ra­na di­vlja de­po­ni­ja ko­ja nam za­da­je ozbilj­ne pro­ble­me. No, od­la­ze­ća lo­kal­na vlast je jed­no­stav­no za­ne­ma­ri­la na­še za­htje­ve. Za­to će­mo ove pro­ble­me ubr­zo pre­do­či­ti lju­di­ma ko­ji će u na­red­nom pe­ri­o­du ru­ko­vo­di­ti op­šti­nom Ber­ane u na­di da će ih ozbilj­no tre­ti­ra­ti – po­ru­či­li su mje­šta­ni Za­gor­ja.

D.Jo­vo­vić

 

 

Mje­šta­ni Za­gor­ja ka­žu da ih mu­či sa­zna­nje da se iz nji­ho­vog mje­sta ma­li broj lju­di na­la­zi u rad­nom od­no­su, tvr­de­ći da je to glav­ni raz­log što se se­lo po­sled­njih go­di­na su­o­ča­va sa sve pri­sut­ni­jom mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva.

– U se­lu ima­mo pre­ko 50 neo­že­nje­nih mo­ma­ka. Glav­ni raz­log za ta­ko po­ra­znu či­nje­ni­cu je to što mla­di lju­di ne­ma­ju po­sla i što se, zbog sla­bog imov­nog sta­nja, te­ško od­lu­ču­ju da stu­pe u brač­nu za­jed­ni­cu. Ne­za­po­sle­nost je uzro­ko­va­la da sve vi­še mla­dih lju­di od­la­zi iz Za­gor­ja tra­že­ći bo­lji ži­vot u ne­koj na­pred­ni­joj sre­di­ni. Za­to ape­lu­je­mo na nad­le­žne da pru­že po­seb­ne po­god­no­sti oni­ma ko­ji ho­će da se ba­ve po­ljo­pri­vred­nom pro­iz­vod­njom, jer to bi da­lo sti­mu­lans na­šoj omla­di­ni da osta­ju da ži­ve u mje­stu ro­đe­nja – ka­že Ra­do­van Lu­to­vac.