Kijevsko- Pečerska lavra: biser pravoslavnog sveta

Međuparlamentarna skupština zemalja članica ZND 2014.godinu je proglasila godinom turizma. Sastavljen je spcijalni spisak najvažnijih atrakcija u zemljama članicama. Na listi se našla i Kijevsko-Pečerska lavra- jedinstveni spomenik ruskog monaštva, duhovnosti, kulture i arhitekture.

Kijevsko-Pečerska lavra se smatra jednim od prvih manastira koji su osnovani na teritoriji drevne Kijevske Rusije. Istorija nas vodi ka prepodobnom Antoniju Pečerskom, koji se u ruskom pravoslavlju smatra poglavarem svih ruskih monaha, rekao je u intervjuu radiokompaniji „Glas Rusije“ protođakon Georgij Skuratovski koji radi u odeljenju koje se bavi hodočašćima ovog manastira:

- Lavra je bila osnovana 1051.godine. Osnivač je prvi monah u Rusiji- prepodobni Antonij Pečerski. On se rodio u gradu Ljubeč, tamo je iskopao sebi prvu ćeliju, koja je očuvana do danas. No, kako u to vreme nije bilo iskusnih nastavnika, on je krenuo na Svetu Goru, gde se i zamonašio. Na Atosu je Antonij bio iguman jednog od manastira. No, jednom mu se prikazao Bog i rekao da će on započeti monaštvo u Kijevskoj Rusiji i da je vreme da krene u Kijev. U Kijevu je Antonij počeo da traži mesto i našao je pećine. Ubrzo su ga ljudi videli i počeli da mu dolaze, a potom i da ostaju videvši kakva se čuda dešavaju nakon njegovih molitvi. Tako se postepeno i formirao manastir.

Gotovo odmah je manastir postao duhovni centar ruskog pravoslavlja. A u spisima Nestora letopisca nalazimo i da je „manastiru pokroviteljka sama Bogorodica“- nastavlja otac Georgij:

- Kada je monaško bratstvo u manastiru brojalo više od 100 ljudi, pojavila se potreba da se sagradi veliki kameni hram. Graditelje je u Lavru poslala sama Bogorodica iz Grčke. Kada su oni stigli u Kijev, rekli su da je svako od njih video Caricu, koja im je rekla da idu u Kijev, u drevnu Rusiju. Ona im je rekla da moraju da sagrade crkvu koji će ona nadzirati u u njoj živeti. Zato se Kijevsko-Pečerska lavra smatra domom Bogorodice. I obzirom da je Lavra do danas dom Božije Materi, zato ona po važnosti zauzima drugo mesto posle Svete Gore.

Tokom vekova je manastir postao jedinstveni arhitektonski ansambl, koji nema ekvivalente u svetu. U okviru manastira postoji 15 crkava i sabora, nekoliko zaštitnih kula i mnoštvo drugih zdanja. Na teritoriji ovog manastira se nalazi i duhovna seminarija i akademija. Glavni sabor- Uspenski- i sada nazivaju bogomdanim obrascem svih manstirskih sabora Drevne Rusije. Tokom Drugog svetskog rata, u novembru 1941.godine, Nemci su ga bombardovali i potpuno uništili. Restauracija je počela tek 1995.godine, gotovo 10 godina nakon što je bio vraćen duhovni život u manastir. I tek je nakon 2000.godine završen rad na restauraciji, a sam sabor osveštan. Vernicima se predstavio onako kako su to zamislili majstori sa Svete Gore.

Danas je Kijevsko- Pečerska lavra poznata ne samo u Ukrajini i Rusiji. Poznata je nadaleko. Svake godine, desetine hiljada hodočasnika iz Evrope, Amerike, država Azije dolaze ovde kako bi sa sobom poneli i komadić istinskog ruskog pravoslavlja, duh Kijevske Rusije.

Milena Faustova,