Hilarina satnica za Kosovo i Republiku Srpsku

BEOGRAD - Redefinicija BiH, koja bi defakto vodila gašenju entiteta tj, ukidanju RS i međunarodno priznanje Kosova u avnojevskim granicama su za Hilari Klinton prioriteti koje je postavila sebi za prvi Obamin mandat. Njoj je lično značajno da pripremi te „uspehe“ na Balkanu za svoju listu postignuća kada sledeći put bude pokušala da se domogne Bele kuće. Bitan element u toj jednačini je činjenica da će Bil Klinton i formalno postati plaćeni lobista „države Kosovo“u cilju podsticanja još neodlučnih zemalja da priznaju Kosovo - kaže za Glas Srđa Trifković, analitičar iz Vašingtona i spoljnopolitički urednik magazina Kronikls koji je nedavno šokirao srpsku javnost tvrdnjom da će Srbija, ako ne dođe do promene vlasti, do kraja 2011. priznati „Kosovo“, prihvatiti „normalizaciju odnosa sa svim susedima“, do 2012. razmeniti ambasadore i prihvatiti formiranje „arhiepiskopije Kosovo“.


MOSKVA RAZOČARANA BEOGRADOM

Šta se dešava sa proruskim korpusom u EU?
- Prvo, za Rusiju je bilo ogromno razočaranje što je Beograd prihvatio Euleks. Čak je, kada je predmet bio pred SB UN, došlo do manipulacije ruskim stavom. Provladini mediji su početkom decembra objavili da je Rusija pobornik prihvatanja Euleksa, a u stvari je ona imala daleko rezervisaniji stav „da će prihvatiti samo ono što Beograd bude odlučio sam da prihvati“. Posle Euleksa, Rusija ne smatra Srbiju za doslednog i čvrstog saborca u odbrani srpskog suvereniteta.

- Indikacije da ceo plan treba da bude sproveden u naredne četiri godine nalazimo i u nizu tekstova glavnih ljudi iz okruženja Klintonove, objavljenih u vodećim američkim listovima, koji govore da ona namerava da (u vreme kada je američki autoritet i kredibilitet podvrgnut velikim izazovima drugde u svetu) upravo na Balkanu dokaže da su SAD još sposobne da iznude ishode po svojoj meri. U njenom spoljnopolitičkom timu, najistaknutiji su potpredsednik Džozef Bajden, državni sekretar za inostrane poslove i upravo imenovani specijalni savetnik Ričard Holbruk koji smatraju da na Balkanu postoji „nedovršen posao“ SAD i da on mora postati prioritet novog tima.

Koji su prvi koraci Klintonove u konačnom razbijanju Kosova i BiH?
- Ofanziva je počela još pre izbora. Pedi Ešdaun i Ričard Holbruk su 22. oktobra, u vodećim listovima na obe strane Atlantika, objavili tekst pod naslovom „Bosansko bure baruta“. Tu zahtevaju od“nove administracije da bude više angažovana“ i „obnovi svoju obavezu opstanka Bosne kao države, očuvanjem efektivnog nivoa trupa... i iznalaženjem načina da se razreši bosanski ustavni čvor“. Ova poslednja fraza jasna je aluzija na ukidanje entiteta. Njujork tajms je 13. decembra objavio izveštaj sopstvenog analitičara pod naslovom „Strahovanja od novog etničkog sukoba u Bosni“, gde preko cele strane iznosi propagandni pledoaje za američki angažman u cilju „ujedinjenja“ Bosne, jer je u protivnom novi rat navodno neminovan. Članak je, pouzdano saznajemo, „odrađen“ u saradnji sa tranzicionim timom Klintonove, koja u vrh diplomatije vraća nasleđe svog supruga (koje je više od ma kog drugog faktora doprinelo krvoproliću 90-ih). Dalje, 5. januara, potpredsednik američkog Instituta za mir Danijel Server i jedan od najuticajnijih vašingtonskih insajdera, bivši diplomata i savetnik šiptarske delegacije u Rambujeu Morton Abramovic pišu tekst u Vol strit žurnalu. Tu traže da se integracija Srbije u EU uslovi „odgovarajućom politikom“ Beograda prema Kosovu i RS i navode da je „glavni uzrok nestabilnosti na Kosovu i u Bosni još uvek u Beogradu. EU nedovoljno čini da stabilizuje region i potrebno je da SAD preuzmu vodeću ulogu“.

Zar će im EU tako lako prepustiti „evropsko dvorište“?
- Ne verujem da će se većina u EU tome usprotiviti. A moguće je i da one zemlje koje su sklonije SAD, Velika Britanija, Poljska, baltičke zemlje) budu ugovarale EU-SAD intervenciju u cilju pritiskanja Srbije da prihvati svršen čin. Naime, Klintonova će kao, željeni ishod, postaviti maksimalističke zahteve srpskih suparnika, a onda od evropskih saveznika i terenskih poslušnika zahtevati njegovo bezuslovno ispunjenje. Taj scenario je već uspešno isproban sa secesijom Kosova, pa će ga primeniti i u BiH.

Kako vidite ulogu sadašnjeg zvaničnog Beograda?
- Vašington je uveren da Beograd neće biti nikakav problem ako opstane sadašnja koalicija. S jedne strane pravi se Potemkinovo selo „odbrane Kosova“ kroz besmislenu farsu u Generalnoj skupštini UN, a s druge strane priznaje se Euleks i imenuju ambasadori (npr. Protić) koji jedva čekaju da se potpiše ugovor o međusobnom priznanju sa Prištinom. Nastavak krotkosti Beograda je i imenovanje izvesnog Petrovića za ambasadora u SAD, čija je najveća kvalifikacija to što je prikupljao pare za kampanju Roda Blagojevića, guvernera Ilinoisa. Posebno je pitanje kako je taj „srpski diplomata“ u prethodnoj inkarnaciji mogao da bude aktivni učesnik u političkom životu zemlje u kojoj sada treba da zastupa Srbiju i kakav presedan to uspostavlja u međunarodnoj diplomatskoj praksi. Nije na odmet pitati ministra Jeremića čiji je Petrović državljanin - i ako nije SAD, od kada to više nije?

A ako se promeni vlast?
- Naravno, onda se sve ove opcije dovode u pitanje, jer jedino što može da stane na put Hilari Klinton je čvršći stav Beograda. U suprotnom, na automatskom smo pilotu da do 2012. Srbija pošalje ambasadora u Prištinu.