Nasilje u porodici – problem 21. veka

Skoro 70% žena u svetu pati od nasilja u porodici. Takve podatke objavili su eksperti UN na 58. zasedanju Komisije za položaj žena koje je održano u štabu Organizacije u Njujorku od 10. do 21. marta. Stručnjaci ističu da je porodično nasilje karakteristično za sve zemlje bez izuzetka. Ali stepen rasprostiranja vezan je za postojeću diskriminaciju žena na državnom i zakonodavnom nivou.

Kako svedoči statistika, nasilje u porodici nema ni geografske, ni kulturne, ni socijalne granice. Ono može da cveta kako u siromaštvu, tako i u bogatim porodicama. Ipak najčešće se nasilje prema ženama ispoljava u zemljama gde ne postoji polna ravnopravnost na zakonodavnom i praktičnom nivou. Ako žena nema mogućnosti da glasa, uči, pretenduje na platu istu kao i muškarac, deset šansi je od deset da će muž kod kuće isto tako uskraćivati njena prava, gušiti je fizički ili emocionalno, ističe docent Instituta za psihologiju, sociologiju i socijalne odnose Jevgenij Tatarincev:

- Naravno, u razvijenijim zemljama procenat nasilja nad ženama je niži nego u nizu zemalja u razvoju. Makar iz tog prostog razloga što tamo postoji sistem garancija zaštićenosti prava žena. Uz ot, naravno, to je sistem pravne svesti i sistem socijalnog odnosa prema ženi, stepen njene ravnopravnosti paralelno sa muškarcima. na primer, ako uzmemo ortodoksni sistem odnosa kada je žena ništa više do element koji obslužuje muškarce, tamo će verovatnoća nasilja biti veća.

Prema istraživanju, najgore se prema ženama ponašaju u Južnoj Aziji i zemljama Afrike, koje se nalaze južno od Sahare. Dalje su na spisku zemlje Bliskog Istoka i Latinske Amerike. Mada ako se oslanjamo na broj sudskih tužbi koje žene podnose protiv agresivnih muževa ili ljubavnika, lider po nasilju u porodici su SAD. Na Zapadu žena ima pravo i mogućnost da se brani od kućnih tirana i po pravilu to pravo koristi, ističe direktor centra za sprečavanje nasilja Ana Marina Pisklakova-Parker:

- Na primer u Italiji, SAD, Austriji, Velikoj Britaniji, drugim zemljama Evrope, postoji već razvijen sistem reagovanja, gde spada i sistem utočišta, zaštitne sudske odluke. Takođe postoji program za nasilnika kojme pomažu da promeni ponašanje. U Rusiji ovaj sistem za sada postoji fragmentarno.

Između ostalog u Rusiji deluju krizni i rehabilitacioni centri koji pružaju žrtvama kućnog nasilja spihološku i pravnu podršku. Postoje ustanove gde žene mogu da se sakriju od nasilnika, besplatno prenoće, dobiju hranu. Ali u Rusiji do danas nema zakona usmerenog na sprečavanje porodičnog nasilja. Država nema pravo da se meša u privatni život građana. Krivični zakonik RF predviđa odgovornost za umišljena krivična dela protiv života, zdravlja i polne neprikosnovenosti, ali ova norma se primenjuje već posle činjenice izvršenja nasilja. Sada se nacrt zakona O sprečavanju i preventivi nasilja u porodici nalazi u fazi razrade.

Natalija Kovalenko,