„Mali NATO“ formira snage za brza dejstva

Savet Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB) odobrio je formiranje Zajedničkih snaga za brza dejstva, koje će biti stacionirane u Rusiji, a odgovoriće na pretnje bezbednosti na prostoru od Belorusije do Tadžikistana.
Nacrt sporazuma je potpisan na samitu lidera sedam zemalja OSKB Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedjev je posle susreta lidera te organizacije u užem sastavu, na plenarnoj sednici OSKB rekao: Dogovorili smo se da je neophodno formirati jedinstvene snage. Time će biti omogućeno operativno reagovanje na pretnje. Svi prisutno su se saglasili da je neophodno da se donese takva odluka.
Jačanje vojnog elementa
„Mali NATO“, kako je već ovaj savez dobio naziv u svetu, ima za cilj obezbeđivanje nacionalne bezbednosti zemalja bivšeg SSSR. U skladu sa uslovima za poništenje sporazuma, on može prestati da važi po isteku roka od 180 dana od dana obaveštavanja jedne od strana o nameri za poništenje dokumenta.
Na ovom istorijskom samitu su učestvovali predsednici Rusije Dmitrij Medvedjev, Jermenije Serž Sargsjan, Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Kirgistana Kurmanbek Bakijev, Tadžikistana Emomali Rahmon i Uzbekistana Islam Karimov, kao i generalni sekretar OSBK Nikolaj Bordjuža.
Predsedavajući OSKB, jermenski predsednik Serž Sargsjan je rekao da je formiranje snaga usmereno na jačanje vojnog elementa Organizacije.
Ranije je pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihodko rekao da će snage biti namenjene odbijanju vojne agresije, sprovođenju specijalnih operacija u borbi protiv međunarodnog terorizma i nasilnih manifestacija ekstremizma, transnacionalnog organizovanog kriminala, šverca droge i otklanjanja posledica vanrednih situacija prirodnog i tehnogenog karaktera.
One bi stalno bile stacionirane na teritoriji Rusije, a priključivale bi im se snage drugih zemalja, rekao je Prihodko.
Naredni samit OSKB biće održan u junu 2009. u Moskvi, saopštio je predsedavajući ove organizacije, jermenski predsednik Serž Sargsjan.
Baza u Manasu
Jučerašnji sastanak u Moskvi je održan dan pošto je predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedjevim, saopštio odluku da Oružane snage antitalibanske koalicije prekinu sa upotrebom baze Manas, ključne za podršku vojnim operacijama u Avganistanu. Bakijev je to saopštio pošto je Rusija pristala da Kirgistanu obezbedi pozajmicu od dve milijarde dolara i 150 miliona dolara finansijske pomoći.
Kirgiska vlada uputila je juče parlamentu predlog zakona o poništenju sporazuma sa SAD o bazi na aerodromu Manas. Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin ne isključuje mogućnost da vazduhoplovnu bazu Manas u Kirgiziji, u slučaju odlaska američke vojske, ubuduće koriste snage za brzo reagovanje Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB), vojno-političkog saveza sedam zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

ZAJEDNIČKA PVO
Podsetimo da je prekjuče u Kremlju potpisan sporazum o zajedničkoj odbrani granica Savezne države Rusije i Belorusije i stvaranje jedinstvenog regionalnog sistema PVO.
POSMATRAČ U UN
OSKB je vojno-politički savet sedam država, stvoren na bazi Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti 15. maja 1992. godine. Sporazum o kolektivnoj bezbednosti je 14. maja 2002. preobrazovan u međunarodnu Organizaciju. A 2. decembra 2004. godine OSKB je dobio status posmatrača u Generalnoj skupštini UN.

Rukovodstvo Kirgizije „s pravom može da smatra“ da bi baza na aerodromu kod glavnog grada Kirgizije, Biškeka, „mogla biti potrebnija za snage za brzo reagovanje OSKB, nego za stranu vojsku, koja ne uvažava suverenitet Kirgizije“, rekao je juče Rogozin.
„Neuspeh Amerikanaca u Avganistanu stvara sve veću i veću pretnju za susedne zemlje“, rekao je Rogozin, komentarišući jučerašnju izjavu. „Rast ekstremističke ilegale u samom Kirgistanu sve više uznemirava rukovodstvo te zemlje“, rekao je Rogozin.
U Biškeku smatraju da je posle osam godina postojeća pretnja prestala jer su u Avganistanu formirane sve neophodne državne institucije, čime su se stekli uslovi za stabilno funkcionisanje državne uprave Avganistana. Vlada u Biškeku navela je kao dodatne faktore i incidente u bazi, kao što je ubistvo Kirgiza Aleksandra Ivanova i izbegavanje predaje pravosuđu krivca za ubistvo, „negativan odnos dela stanovništva Republike prema boravku vojnog kontingenta SAD na njenoj teritoriji“, kao i obraćanje udovice Ivanova Ustavnom sudu da prizna neustavnim određene odredbe sporazuma. Kirgisku stranu nije zadovoljavao ni iznos naknade za korišćenje baze.